Pasoš i avionska karta prate putnika kroz gotovo svaki važan korak na aerodromu. Dokumenta se proveravaju prilikom prijave na let, predaje prtljaga, pasoške kontrole i ukrcavanja u avion. Na velikim međunarodnim aerodromima takva procedura često podrazumeva nekoliko redova i ponavljanje pojedinih provera na različitim mestima.
Biometrija na aerodromima postepeno menja ovaj proces. Prepoznavanje lica, očitavanje podataka iz biometrijskog pasoša i digitalno povezivanje identiteta sa avionskom kartom omogućavaju da lice putnika postane potvrda potrebna za prolazak kroz pojedine kontrolne tačke. Prema istraživanju Međunarodnog udruženja za vazdušni prevoz (IATA) iz 2025. godine, polovina ispitanih putnika koja je putovala avionom, već je koristila biometrijsku identifikaciju tokom nekog dela aerodromske procedure, a 85 % korisnika bilo je zadovoljno tim iskustvom.
Međutim, ovakav razvoj ne znači da će putnici uskoro moći da krenu u inostranstvo bez pasoša. Realniji scenario podrazumeva putovanje sa važećim dokumentom koji će ostajati u torbi tokom većeg dela prolaska kroz aerodromske procedure.
Kako izgleda biometrijska kontrola na aerodromu
Biometrijska kontrola predstavlja utvrđivanje identiteta na osnovu jedinstvenih fizičkih karakteristika osobe. Na aerodromima se najčešće koristi prepoznavanje lica, dok pojedini granični sistemi prikupljaju i otiske prstiju ili skeniraju dužicu oka.
Postupak obično počinje očitavanjem pasoša i avionske karte. Kamera zatim fotografiše putnika, a sistem poredi fotografiju uživo sa podacima sačuvanim u elektronskom čipu biometrijskog pasoša. Kada se identitet potvrdi, fotografija se može povezati sa konkretnim letom.
Na sledećoj kontrolnoj tački putnik pogleda u kameru, a sistem proverava da li se radi o istoj osobi. Time se smanjuje potreba za ponovnim pokazivanjem pasoša i karte za ukrcavanje.
IATA kroz inicijativu One ID razvija model u kojem bi putnici dokumente i potrebne dozvole mogli da potvrde pre dolaska na aerodrom. Digitalni identitet i biometrijsko prepoznavanje zatim bi se koristili prilikom predaje prtljaga, bezbednosne kontrole, granične provere i ulaska u avion.
Aerodromi širom sveta koji koriste prepoznavanje lica
Prepoznavanje lica koristi se na brojnim velikim međunarodnim aerodromima. Među poznatijima su Čangi u Singapuru, Narita u Tokiju, Hitrou u Londonu i aerodrom u Frankfurtu. Obim primene zavisi od opreme aerodroma, terminala, avio-kompanije i pravila države.
Na aerodromu Narita sistem Face Express povezuje lice putnika sa pasošem i avionskom kartom, a zatim omogućava biometrijsku potvrdu pri predaji prtljaga, prolasku kroz bezbednosnu kontrolu i ukrcavanju na određene letove. Čangi koristi prepoznavanje lica i skeniranje dužice pri automatizovanoj graničnoj kontroli, Hitrou ukoliko putujete u London, biometrijsku kontorlu primenjuje na pojedinim kontrolnim tačkama i automatizovanim kapijama.
Na aerodromima koji koriste ovakve tehnologije putnici mogu proći kroz deo procedure bez stalnog vađenja dokumenata. Ipak, prepoznavanje lica nije dostupno na svakom letu niti svim kategorijama putnika, pa je potrebno pratiti uputstva aerodroma i avio-kompanije.
Singapur – kako izgleda kontrola bez pasoša u ruci?
Aerodrom Čangi u Singapuru jedan je od najpoznatijih primera široke primene biometrijskih sistema. Od 30. septembra 2024. godine kontrola bez pokazivanja pasoša dostupna je na sva četiri terminala. Prema podacima singapurske Uprave za imigraciju i kontrolne punktove, primena biometrijske kontrole smanjila je prosečno vreme prolaska putnika sa 25 na oko 10 sekundi.
Stanovnici Singapura mogu koristiti biometrijsku kontrolu prilikom dolaska i odlaska iz zemlje. Strani posetioci ovu mogućnost koriste pri napuštanju Singapura, dok pri ulasku i dalje prolaze kroz proceduru registracije i kontrole putnih dokumenata. Putnici su i dalje dužni da ponesu pasoš jer im može biti potreban tokom presedanja, na odredištu ili u slučaju dodatne provere.
Za turiste koji putuju u Singapur, Bali ili u Maleziju, dolazak na Čangi može predstavljati prvi susret sa aerodromom na kojem je biometrijska provera već postala deo svakodnevnog kretanja putnika.
Biometrijska kontrola na aerodromu Narita – Tokio, Japan
Aerodrom Narita u Tokiju koristi sistem Face Express zasnovan na prepoznavanju lica. Putnik na posebnom uređaju registruje podatke iz pasoša, avionsku kartu i fotografiju lica. Nakon uspešne prijave, lice može koristiti pri automatskoj predaji prtljaga, prolasku kroz odgovarajuću bezbednosnu kapiju i ukrcavanju.
Face Express trenutno je dostupan putnicima određenih letova kompanija All Nippon Airways i Japan Airlines. Putnici koji putuju u Japan a ne žele da koriste prepoznavanje lica, mogu obaviti proceduru na šalterima i kapijama sa zaposlenima.
Koji još aerodromi u Aziji koriste biometrijsku kontrolu?
Pored aerodroma u Japanu i Singapuru, biometrijska kontrola koristi se i na drugim velikim aerodromima u Aziji. Aerodrom Inčon u Južnoj Koreji primenjuje sistem SmartPass, koji povezuje pasoš, avionsku kartu i lice putnika. Međunarodni aerodrom u Hong Kongu koristi Flight Token za prolazak kroz određene bezbednosne i ukrcajne kapije, dok je prepoznavanje lica uvedeno i na šest aerodroma na Tajlandu, među kojima su Suvarnabhumi i Don Mueang u Bangkoku, kao i aerodrom na Puketu.
Sa ovakvim procedurama mogu se susresti turisti koji planiraju putovanja na poznate destinacije u Aziji. Dostupnost biometrijske prijave, predaje prtljaga i ukrcavanja ipak zavisi od aerodroma, terminala, avio-kompanije i konkretnog leta.
SAD – biometrijska provera pri ulasku u zemlju, ali državni službenik daje poslednju reč
Ukoliko putujete u Severnu Ameriku i Sjedinjene Američke Države, treba da znate da američka carinska i granična služba takođe koriste tehnologiju biometrijskog poređenja lica na međunarodnim aerodromima. Fotografija putnika napravljena tokom kontrole poredi se sa postojećom fotografijom iz pasoša, vize ili druge službene evidencije.
Prema zvaničnim podacima američke granične službe, ova tehnologija koristi se za obradu putnika koji ulaze u SAD na 238 aerodroma.
Putnici koji sleću u Njujork i turisti koji obilaze Istočnu obalu SAD, sa biometrijskom proverom će se susresti već prilikom ulaska u zemlju. Tačan tok procedure zavisi od aerodroma, terminala i statusa putnika, pa treba slediti uputstva službenika i oznake postavljene u zoni pasoške kontrole.
Uglavnom isto važi i ako putujete na Zapadnu obalu SAD-a, uključujući velike gradove povezane sa nekim od najprometnijih međunarodnih aerodroma u zemlji. Biometrija ubrzava potvrđivanje identiteta, ali čak i kada prođete sve kontrole američki službenici i dalje donose konačnu odluku o ulasku putnika u SAD.
EES – digitalna evidencija ulazaka u Evropsku uniju
Evropski sistem ulaska i izlaska poznat kao EES od 10. aprila 2026. godine potpuno je operativan na spoljnim graničnim prelazima evropskih država koje ga koriste.
Sistem se odnosi na državljane zemalja van Evropske unije koji dolaze na kraći boravak. Prilikom prelaska spoljne granice evidentiraju se podaci iz putnog dokumenta, datum i mesto ulaska ili izlaska, fotografija lica i u zavisnosti od statusa putnika, otisci prstiju. Klasični pečati u pasošu zamenjeni su digitalnom evidencijom.
Promena važi i za putnike iz Srbije koji planiraju putovanje u evropske zemlje obuhvaćene ovim sistemom. Biometrijska registracija obavlja se na mestu prvog prelaska spoljne granice, koje ne mora biti konačna destinacija putovanja.
Treba istaći da EES ne ukida pasošku kontrolu i ne zamenjuje važeći pasoš. Njegova svrha je da se ulasci, izlasci i dužina boravka evidentiraju digitalno, dok biometrijski podaci služe za pouzdanije potvrđivanje identiteta.
Šta se događa kada kamera ne potvrdi identitet?
Biometrijski sistem ponekad ne uspeva da potvrdi identitet iz prvog pokušaja. Razlog može da bude položaj lica, osvetljenje, naočare, kapa, promenjen izgled ili kvalitet fotografije u pasošu.
U takvoj situaciji putnik se upućuje na ponovljeno skeniranje ili kontrolu kod službenika. Neuspešno automatsko prepoznavanje samo po sebi ne znači da postoji problem sa pasošem ili pravom na putovanje.
Tokom skeniranja treba stati na označeno mesto, gledati direktno u kameru i ukloniti predmete koji zaklanjaju lice. Pasoš i avionska karta treba da budu lako dostupni za slučaj dodatne provere.
Hoće li fizički pasoši potpuno nestati?
Prema sadašnjem pravcu razvoja, fizički pasoš verovatno još dugo neće potpuno nestati iz međunarodnih putovanja. Biometrijska kontrola smanjuje broj situacija u kojima se dokument pokazuje, ali se identitet i dalje potvrđuje na osnovu podataka koje pasoš sadrži.
Ovaj lični dokument će i dalje biti potreban tokom prelaska granica koje nemaju povezane digitalne sisteme, određenih presedanja, tehničkih problema i dodatnih kontrola. Putnik mora da ga ima i kada država odredi klasičnu proveru ili kada biometrijska potvrda ne uspe.
Najrealniji budući model podrazumeva da će se dokumenta proveravati pre dolaska na aerodrom, dok će lice putnika služiti kao potvrda identiteta na kontrolnim tačkama. Pasoše ćemo i dalje nositi, ali ćemo ih ređe vaditi iz torbe.
Kako se pripremiti za aerodrome nove generacije
Pre svakog putovanja treba proveriti rok važenja pasoša, uslove ulaska u zemlju, pravila presedanja i procedure avio-kompanije. Informacije o biometrijskoj kontroli najbolje je tražiti na zvaničnim sajtovima aerodroma, državnih institucija i prevoznika.
Putnici treba da ponesu fizički pasoš čak i kada je dostupna kontrola bez pokazivanja dokumenta. Korisno je sačuvati i digitalne kopije važnih dokumenata, vodeći računa da budu zaštićene lozinkom i dostupne bez oslanjanja na aerodromsku internet vezu.
Biometrija na aerodromima neće preko noći promeniti svako međunarodno putovanje. Njena primena širi se postepeno i zavisi od toga koliko su sistemi država, aerodroma i avio-kompanija međusobno povezani. Putnici koji odlaze na daleke destinacije sve češće će prolaziti kroz kontrolne tačke pogledom u kameru, dok će pasoš ostati sigurno spakovan i spreman za trenutak kada ga službenik ipak zatraži.