Putovanja me uvek podsete koliko je svet raznolik i kako svaka metropola ima sopstveni ritam. Ovo kroz istočnu Aziju bilo je upravo takvo. Stanice pune kontrasta, mirisa i boja koje se nižu jedna za drugom, svaki put otvarajući novu perspektivu. Osećao sam kako svaki grad nosi deo istorije i budućnosti, a mi smo nastojali da ih doživimo sa pažnjom i bez žurbe, onako kako istočnoazijske metropole i zaslužuju.
Na ovo putovanje kroz Daleki istok i metropole istočne Azije krenuli smo sa Trip Top Travelom. Njihova organizacija i plan putovanja su nam omogućili da se fokusiramo isključivo na doživljaj. Jedan za drugim, nizali su se gradovi Hongkong, Makao, Taipei, Tokio, Osaka, Šangaj. Pažljivo osmišljeni izleti i dovoljno slobodnog vremena dali su nam priliku da u svakom gradu obiđemo najvažnije znamenitosti i osetimo lokalnu atmosferu. Iskustvo je zaista jedinstveno!
Hongkong, grad nebodera i tradicionalnih pijaca
Nakon dolaska u Hongkong i smeštanja u hotel, prvi dan iskoristili smo za prilagođavanje na vremensku razliku od sedam sati i kratku večernju šetnju okolinom. Već tada postalo je jasno zašto se ovaj grad smatra jednim od najdinamičnijih na svetu. Neonska svetla i ulice prepune ljudi stvarali su osećaj grada koji funkcioniše bez pauze, bez obzira na doba dana ili noći.
Sledećeg jutra, nakon doručka, započeli smo obilazak Hong Konga. Početne tačke bila su pijaca cveća i pijaca ptica, koje su formirane još krajem 19. veka i koje danas svedoče o tome koliko Hongkong i dalje čuva svoje tradicionalne navike. Odatle smo se uputili ka Mongkoku, jednom od najgušće naseljenih delova ne samo grada, Kine i Azije, već čitave naše planete.
Nastavili smo ka Viktorijinom zalivu i Aveniji zvezda, posvećenoj bogatoj filmskoj istoriji Hongkonga, koja je svetu podarila glumačke i filmske legende poput Brusa Lija, čija se statua nalazi ovde. Sledeća stanica bili su Central–Mid Levels eskalatori, najduži sistem pokretnih stepenica na svetu, izgrađen 1993. godine, koji povezuje poslovni centar sa stambenim delovima grada.
Dan smo završili na Victoria Peak-u, najpoznatijem vidikovcu Hongkonga, odakle se pruža spektakularan pogled na luku, nebodere i jednu od najprometnijih morskih luka sveta. Taj prizor savršeno zaokružuje prvi susret sa Azijom i ostavlja snažnu želju za daljim istraživanjem ovog fascinantnog grada.
Makao, azijski Las Vegas i kolonijalna arhitektura
Nakon doručka ukrcali smo se na trajekt i krenuli put Makaa, nezvanične kockarske prestonice Azije. Takozvani azijski Las Vegas. Noću blještava svetla a danju fantastičan grad koji vam velikodušno i nesebično pokazuje svoju kolonijalnu lepotu. Odmah po izlasku sa trajekta dočekala nas je specifična mešavina portugalske arhitekture i azijske kulture.
Prvo što smo obišli bili su ostaci katedrale Svetog Pavla. Ovaj monumentani spomenik, iz 17. veka svedoči o kolonijalnoj prošlosti grada. Prošetali smo Trgom Senado, čiji kameni mozaici i kolonijalne fasade deluju kao scena iz nekog istorijskog filma.
Zatim smo obišli tvrđavu Makao takođe iz 17. veka, jednu od najvećih znamenitosti ove metropole, u kojoj se danas nalazi muzej. Nasuprot tvrđave stajali su moderni raskošni hoteli koji su postali simbol savremenog grada. Između ostalog, videli smo i Grand Lisboa, cvet Makaa, hotel sa 47 spratova, visine 261 metara.
Taipei, hramovi i moderni simboli Tajvana
Narednog dana krećemo na let, put Taipeia, glavnog grada Tajvana. Po dolasku na ostrvo, nakon kratkog odmora u hotelu, prošetali smo do prve noćne pijace i prepustili se mirisima tajvanske kuhinje. Sledećeg dana, posle doručka posetili smo hram Longshan, izgrađen 1738. godine od strane kineskih doseljenika. Hram je mesto gde se tradicija vidi i u najsitnijem detalju, a prisustvo vernika čini ga živim već skoro 3 veka. U Tajvanu je popularan poput najvećih hramova koje sam imao priliku da posetim na mom ranijem putovanju kroz jugoistočnu Aziju.
Nakon toga, obišli smo Nacionalni muzej i Park mira, a posebno upečatljiv bio je mauzolej Čang Kaj Šeka, kineskog vojnog i političkog vođe, monumentalna građevina koja govori o modernoj istoriji Tajvana. Veče smo proveli u Ximendingu, četvrti Taipeia koja je simbol zabave i šopinga. Savršen izbor za opuštajuću večernju šetnju i kupovinu.
Yehliu, Jiufen, tradicionalni šarm severnog Tajvana
Novi dan nam je doneo beg iz urbanih zona Dalekog istoka. Nakon ranog doručka očekivala nas je fakultativa kojoj sam se toliko radovao. Krenuli smo na celodnevni izlet severnim Tajvanom, koji je ponudio nezaboravne prirodne i kulturne prizore. Prvo odredište bio je rezervat Yehliu, poznat po stenama u obliku „kraljičine glave“, kako to stanovnici Tajvana vole da kažu. U pitanju je lokacija na kojoj je erozija stvorila fantastične forme koje deluju kao da pripadaju nekoj drugoj planeti. Hodajući stazama rezervata, osetili smo snažan kontakt prirode i geološkog vremena.
Sledeće odredište bio je Jiufen, usko, brdovito mesto sa čajdžinicama i starim ulicama koje su podsetnik na rudarsku prošlost ostrva. Upravo u Jiufenu krajem 19. veka, sasvim slučajno, prlikom izgradnje pruge otkrivena su izvorišta zlata. Od tog trenutka ovo malo mesto se pretvara u rudarsko okno.
Tokio, tradicija u srcu tehnologije
Dolazak u Tokio, prestonicu zemlje izlazećeg sunca, ostavio je zaista snažan prvi utisak. To je grad u kome se futuristički neboderi i višemilionske saobraćajnice prirodno nadovezuju na hramove stare više vekova.
Nakon doručka, krenuli smo u obilazak Asakuse, jednog od najstarijih i najautentičnijih delova grada. Šetnja ulicom Nakamise, ispunjenom tradicionalnim suvenirnicama i lokalnim poslasticama, dovela nas je do hrama Sensoji, najstarijeg budističkog hrama u Tokiju, osnovanog još 645. godine. Mirisi tamjana, zvuk molitvi i ritam posetilaca stvorili su osećaj smirenosti koji je u snažnom kontrastu sa ostatkom metropole.
Zatim smo se uputili ka zgradi Tokyo Metropolitan Government, simbolu savremenog Tokija. Sa njenog vidikovca, smeštenog na visini od preko 200 metara, puca pogled na gotovo beskrajno urbano prostranstvo.
U nastavku dana posetili smo hram Meiji, posvećen caru Meijiju, koji je odigrao ključnu ulogu u modernizaciji Japana krajem 19. veka. Šetnja kroz mirnu šumsku aleju oko hrama donela je potpuno drugačiji ritam.
Dan smo završili u Šibuji, gde smo se pridružili hiljadama ljudi na najpoznatijem pešačkom prelazu na svetu. Taj prizor savršeno oslikava Tokio, grad preciznosti, energije i neprekidnog kretanja, u kojem tradicija i tehnologija funkcionišu u savršenoj ravnoteži.
Osaka, Kjoto i Nara, istorija, umetnost i blagost prirode
Naše sledeće prevozno sredstvo je bio čuveni japanski brzi voz. Njime smo stigli u Osaku, višemilionski grad koji se smatra ekonomskom prestonicom Japana. Iako se, kako mnogi kažu, ovde sve vrti oko novca, Osaka nam je pokazala i svoju drugu, lepšu kulturno-istorijsku stranu. Posle doručka obišli smo zamak Osaka iz 16. veka, simbol moćne ere samuraja. U Umeda distriktu osetili smo poslovni puls grada, a Dotonbori, kultni zabavni i živahni okrug nas je počastio i kulinarskim zadovoljstvima. Tu smo poručili takoyaki i okonomiyaki, koji jednostavno moraju da se probaju kako bi iskustvo iz Japana bilo potpuno.
A onda, izlet u Kjoto, staru prestonicu Japana. Grad koji me je možda i najviše oduševio u zemlji izlazećeg sunca. Krenuli smo pre zore i nakon dolaska prošetali kroz bambusovu šumu Arashiyama i posetili Zlatni paviljon Kinkaku-ji, remek delo iz 14. veka. Završili smo u Nari parku, gde su nas mir parka i prisustvo pitomih jelena uočljivo umirili. Obišli smo i Todaiji budistički kompleks hramova, osnovan davne 738. godine. Za mene, a verujem i za većinu drugih posetilaca, najupečaljiviji prizor hrama je impozantna bronzana statua Bude.
Šangaj, moderni sjaj uz tradiciju Bunda
Poslednje dane putovanja proveli smo u Šangaju, gradu koji na najbolji način oslikava savremenu Kinu. Nakon doručka krenuli smo u obilazak Bunda, čuvenog šetališta uz reku Huangpu, gde se nižu reprezentativne zgrade s kraja 19. i početka 20. veka. Ova kolonijalna arhitektura svedoči o vremenu kada je Šangaj bio jedan od najvažnijih trgovačkih centara Azije i sveta. Šetnja Bundom posebno je zanimljiva jer sa jedne strane otkriva istorijsko lice grada, dok se sa druge jasno vidi futuristički Pudong, finansijski i poslovni centar Šangaja, simbol savremenog ekonomskog razvoja.
U Šangaju smo posetili i Yu vrtove, nastale u 16. veku tokom dinastije Ming, koji predstavljaju izuzetan primer tradicionalne kineske pejzažne arhitekture. Mir ovog prostora donosi snažan kontrast gradskoj vrevi i pruža uvid u filozofiju sklada između prirode i čoveka. U nastavku dana obišli smo Orijentalnu bisernu kulu, TV toranj izgrađen 1994. godine, jedan od najprepoznatljivijih simbola Šangaja. Zatim smo prošetali Nanjing Road ulicom, najpoznatijom trgovačkom avenijom u gradu. Šangaj je snažno zaokružio ovo putovanje i pokazao kako se istorija i budućnost na Dalekom istoku mogu razvijati istovremeno, bez gubitka identiteta.
Povratak kući doneo je lepo osećanje ispunjenosti. Ovo putovanje kroz Hongkong, Taipei, Tokio, Osaku i Šangaj bilo je prava škola perspektiva i lepote različitosti. Svaki grad nam je dao po jednu lekciju, kako tradicija opstaje u modernom svetu, koliko je važna pažnja prema detalju i koliko putovanje može obogatiti pogled na sopstvenu svakodnevicu. Ako planirate sličnu turu, savetujem da krenete na put otvorenog srca i da upoznate sve ove neverovatne gradove.
Srđan Lazarević
