Do skoro najmnogoljudnija zemlja sveta, Kina, dugo me je mamila svojom istorijom, tradicijom i kulturom. Više puta sam planirao ovo putovanje, ali stvari se jednostavno nisu poklopile. Konačno, prošle jeseni mi se ostvarila jedna od mojih najvećih putničkih želja, posetio sam Narodnu Republiku Kinu, zemlju koja zbog svoje, pet hiljada godina duge, istorije sa pravom nosi epitet majke istočne civilizacije.
Još pre nego što sam se odlučio za Veliku kinesku turu preko agencije TripTop Travel, znao sam da me očekuju prizori i doživljaji za pamćenje. Jednostavno je sve bilo tako dobro isplanirano da je obuhvatalo svaku važnu lokaciju koju sam želeo da obiđem. Peking, Šian, Čengdu, Zhangjiajie i Šangaj uz veliki broj izleta, od Kineskog zida, preko posete čuvenim Terakota ratnicima, pa do drevnog grada Dayong-a. Ali da krenemo redom.
Peking: Trg Tjenanmen, Zabranjeni grad i Hram nebeskog mira
U Peking, prestonicu Kine, sigli smo u popodnevnim časovima nakon dužeg leta avionom sa presedanjem i odmah se uputili u hotel. Od vodiča smo dobili par instrukcija i nakon smeštanja po sobama i kratkog odmora iskoristili smo slobodno vreme da obiđemo okolinu hotela. Nismo se dugo zadržavali jer smo hteli da se odmorimo za sutrašnji dan i obilazak jednog od najvećih gradova sveta.
Doručak je bio na principu švedskog stola i odmah nakon njega smo krenuli na Trg Tjenanmen. Sa oko 53 hektara površine, Tjenanmen spada u najveće trgove na svetu i poznat je po tome što se na njemju održavaju brojne državne svečanosti. Trg ima i veliki istorijski značaj, pre svega zbog demostracija iz 1989. godine.
Stajao sam tačno na mestu gde se i dan danas stapaju istorija i sadašnjost. Naspram mene nalazio se Mauzolej Mao Cedunga i Nacionalni muzej Kine, a celim trgom je dominirala Velika dvorana naroda.
Nastavili smo ka carskom srcu drevne Kine, Zabranjenom gradu. Ovaj raskošni kompleks carske palate dinastija Ming i Ćing, građen od 1406. do 1420. godine, prostire se na više od 720.000 m² i tokom pet vekova bio je sedište 24 vladara. Šetnja kroz njegove vrtove, popločane površine i dvorane me je ostavila bez daha. Izvanredna arhitektura i šareni detalji svakog paviljona priča su za sebe, a impresivne građevine kao da oživljavaju stare legende. Potvrda njegove važnosti stigla je od UNESCO-a, koji ga je 1987. godine proglasio za svetsku kulturnu baštinu.
Tokom dana obišli smo i Hram nebeskog mira ili Hram neba, kako ga neki nazivaju (Temple of Heaven), veliki kompleks svetilišta podignut u 15. veku za carske ceremonije. Tu su prinošene žrtve nebu i molilo se za dobru žetvu. Njegove savršeno kružne i kvadratne strukture su simbolika veze između neba i zemlje.
Uveče smo prošetali starom trgovačkom ulicom Qianmen, uživajući u lokalnim specijalitetima i suvenirima, a zatim se vratili u hotel da odmorimo, jer nas je sutradan čekao obilazak najpoznatije građevine – Kineskog zida.
Najpoznatija građevina Azije, Veliki kineski zid
Sledećeg jutra uputili smo se ka Velikom kineskom zidu, najvećem vojnom utvrđenju na svetu. U pitanju je kompleks koji se sastoji od više zidova od kojih neki nisu ni povezani, pojedini su čak i paralelni, a ukupna dužina zida je 21.196 km. Glavni deo prostire se od tvrđave Šanhaiguan na istoku do Jiayuguana na zapadu. Zid se počeo graditi u 7. veku pre nove ere, a od njegove ukupne dužine gotovo polovina je izgrađena za vreme dinastije Ming koja je vladala Kinom od 1368. do 1644. godine. Vekovima je služio kao zaštita od invazije, ali i kao strateško obezbeđenje Puta svile.
Hodajući njegovim bedemima i razgledajući kule i stražarnice zamišljao sam vojnike drevnih dinastija kako nadziru horizont. Pogled sa zida se rasipa kilometrima daleko i zaista je impresivan. Danas je ovaj monumentalni spomenik i verovatno najpoznatija građevina Azije uvršten u sedam svetskih čuda novog sveta i nalazi se na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine.
Pomalo umoran od hodanja, ali i pun prelepih utisaka i očaravajućih slika, vraćam se sa grupom u autobus i pravac nazad u Peking, gde nas je očekivalo noćenje u hotelu i punjenje baterija za novi dan.
Šijan, stara prestonica Kine i Terakota ratnici
Nakon doručka dobili smo par sati slobodno do polaska voza za Šijan, grad sa istorijom dugom preko 3.000 godina, nekada političko i kulturno srce Kine. Danas Šijan ima oko 13 miliona stanovnika i predstavlja spoj bogate istorije i modernog urbanog života. Gradski plan temeljen je na principima feng šuija i odiše harmonijom između čoveka i prirode. Stari grad opasan je impozantnim zidinama, koje su izgrađene još u doba dinastije Ming. Duge su oko 13,7 kilometara i visoke do 12 metara.
Šesti dan našeg putovanja bio je rezervisan za jedan od meni najupečatljivijih događaja – obilazak lokacije na kojoj se nalaze kipovi Terakota ratnika. Preko 8.000 glinenih vojnika, svaki sa jedinstvenim crtama lica, čuvaju grobnicu Ćin Ši Huanga, prvog cara koji je ujedinio Kinu pre više od 2.200 godina. Ove skulpture ratnika prenose neverovatan osećaj posvećenosti i umetničke veštine drevnih majstora.
Čengdu, prestonica pandi i začinjenih jela
Sedmog dana putovanja čekala nas je još jedna nezaboravna avantura. Nakon doručka, vozom smo krenuli za Čengdu, glavni grad Sečuan provincije. Čengdu je bio naš domaćin tri dana, a prvi smo iskoristili za upoznavanje sa živahnim gradom. Ulice su pune restorana iz kojih se mirisi jakih začina šire na sve strane. Šetali smo čuvenom ulicom Jinli, isprobavajući sičuaski hot pot i začinjeni mapo tofu.
Čengdu je poznat po tome što u okolnim rezervatima živi preko 30% svetske populacije divljih džinovskih pandi. Druženje sa njima isplanirano je narednog dana. Iako je tokom celog putovanja bilo dosta fakultativnih izleta, ja sam na svakom bio i svaki je vredeo dodatnog novca, jer priznaćete, Kina kao daleka destinacija se ne posećuje svake godine. Tako nisam propustio ni posetu staništu pandi. Nakon doručka, krenuli smo na fakultativni izlet do Nacionalnog rezervata u kome žive pande. U rezervatu smo imali proliku da posmatramo pande dok su se hranile bambusom, igrale i odmarale na drveću. Bilo je nezaboravno kada su nam se pogledi susretali. Takav prizor ostao mi je urezan u sećanju.
Po obilasku rezervata, otišli smo do Narodnog parka u centru grada, gde smo se opustili uz tradicionalni čaj. Čengdu je grad u kojem su i obične životne radosti, kao što su ispijanje čaja i lagano vežbanje tai-čija u vrtovima, jedinstven doživljaj. I ja sam se sa svojim prijateljima sa kojima sam putovao upustio u taj šarm svakodnevnog druženja.
Wuhou svetilište i Jinli avenija
Novi dan nas je ponovo vodio kroz Čengdu, ovoga puta kroz njegovu istoriju i kulturu. Prva stanica koju smo posetili bilo je svetilište Wuhou iz doba Tri kraljevstva, posvećeno legendarnom vojskovođi Zhuge Liangu. Ovaj hram prepun jedinstvenih duboreza i mauzolej cara iz doba Han dinastije pravi su dragulj kineske prošlosti. Na zidovima hrama vide se scene koje ilustruju drevne bitke i mudrost ratovanja.
Nakon Wuhou-a spustili smo se još jednom do Jinli avenije, ovog puta danju, gde su tradicionalne drvene fasade i rukotvorine delovale kao da smo zakoračili u vreme nekog starog carstava.
Obilazak smo zaključili u Renmin (Narodnom) parku. Dok su nas obuzimali mirisi cveća, posmatrali smo lokalce kako igraju mahjong, plešu u parku i uživaju u čajdžinicama. U jednom delu parka, u maloj drvenoj čajdžinici probali smo tradicionalni kineski čaj. Pripremanje i posluživanje čaja ima ritualni značaj kod Kineza, a ti trenuci spokojstva dodatno su upotpunili našu sliku Čengdua kao grada punog topline i opuštene atmosfere.
Zhangjiajie, carstvo Avatara i stakleni most
Desetog dana smo se Iz Čengdua uputili jugoistočno, u pravcu Zhangjiajiea, grada koji odlikuju spektakularni prirodni pejzaži i istoimeni nacionalni park. U pitanju je prvi nacionalni park u Kini, danas svetska turistička atrakcija, jer je upravo on bio inspiracija za filmski blokbaster Avatar. I zaista, čim sam kročio na teritoriju parka, shvatio sam da je prepun visokih i uskih stena. Samo u tom području ima više od 3.000 stena, od kojih su mnoge visoke i preko 200 metara, a šumoviti predeli između njih stvaraju prizor baš kao sa filma i sa neke druge planete.
Drugog dana obišli smo Zhangjiajie Grand Canyon koji me je bukvalno očarao. Šetali smo uz reku koja vijuga kroz stene, a najuzbudljiviji deo je stakleni most koji se proteže između dve litice. Taj prozirni most, jedan od najdužih i najviših staklenih mostova na svetu, pružio mi je doživljaj kao da hodam među oblacima. Kasnije smo se popeli i na čuveni Bailong lift (najviši spoljašnji lift na svetu) koji nas je vozio uz liticu do jednog od najlepših vidikovaca u parku. Šetnja kroz stazice Yuanjiajie dela parka otkrila nam je fantastične forme stena koje izgledaju kao da lebde u vazduhu i mesto na kome je priroda zaista stvorila pravo umetničko delo.
Tianzi planina i drevni Dayong
Poslednji dan u Zhangjiajieu posvetili smo odlasku na planinu Tianzi. Svaki pogled sa Tianzi planine pruža panoramu „lebdećih“ stena i gustih prašuma i prizore kao iz bajke. Nakon toga, posetili smo slavni Ten Mile Gallery, kanjon okružen visokim stenama i bujnom vegetacijom, gde svaki deo pejzaža zaista izgleda kao umetničko delo.
Kulminacija u istraživanju lepota ovog dela Kine bio je drevni grad Dayong, tradicionalno mesto sa uskim kamenim ulicama, drvenim kućama i radnjama u kojima se prodaju suveniri. Šetnja kroz Dayong delovala je kao putovanje u prošlost, Probali smo lokalne kolače i čaj od bambusa.
Šangaj, spoj tradicije i modernog stila života
Veliku kinesku turu smo završili u Šangaju, finansijskom centru Kine i najvećem kineskom gradu sa oko 24,9 miliona stanovnika. Šangaj, često zvan i „Biser istoka“, očarao nas je spojem tradicije i futurizma.
Prvog popodneva prošetali smo Bundom, šetalištem pored reke, sa kolonijalnim palatama koje pričaju priču o starom Šangaju. Sa druge strane, dočekao nas je i blještavi panoramski pogled na moderni grad sa Orient Pearl Tower-om i drugim novim kulama.
Večernji sati bili su rezervisani za razgledanje čuvenih Yu vrtova. Miran zeleni kutak sa paviljonima i jezercima, primer tradicionalne pejzažne arhitekture. Na kraju dana, obišli smo najživlju trgovačku ulicu Nanjing Road, prepunu butika i svetlucavih izloga.
Slobodan dan i kreativne četvrti
Poslednji dan putovanja bio je rezervisan za slobodne aktivnosti u Šangaju ili Njujorku azijskog kontinenta, kako ga mnogi nazivaju. Otkrili smo manje poznate čari ove metropole. Posetili smo umetničku zonu M50, nekadašnju industrijsku zonu, a danas kolekciju galerija i ateljea savremenih umetnika. Uličice prekrivene muralima i skulpturama bile su pravo umetničko iskustvo.
Zatim sam se sa prijateljima uputio u boemski Tianzifang, očuvani kompleks starih kuća sa uskim uličicama, kafićima i zanatskim radnjama. Tu smo se odmorili uz šolju kineskog čaja i slušali muziku u jednoj uličici, prisustvujući svakodnevnom ritualu lokalnog života. Šangaj nam je dokazao da je spoj modernog i tradicionalnog moguće doživeti na najneobičnije načine, pa je i poslednje veče u Kini prošlo uz urbanu raskoš i topli smeh prolaznika.
Šta sam naučio o Kini?
U Kini obavezno koristite klasični pozdrav (gong shou) kada ulazite u tradicionalne hramove ili prilikom susreta sa starijim domaćinima. Na taj način se pokazuju poštovanje i kultura. Izbegavajte direktno pružanje ruku ili kontakt očima na ceremonijama, radije klimnite glavom dok mirno stojite.
Malo poznavanje kineskog jezika i fraza poput „ni hao“, „xie xie“, ili „ni chi fan le?“ otvara vrata prijatnog razgovora i pokazuje vaš trud. To generalno važi za sve zemlje, ali posebno u istočnjačkoj kulturi, pa ukoliko putujete u Japan, Južnu Koreju i Kinu, ili u Vijetnam, Kambodžu i Tajland, obavezno naučite par reči.
Birajte restorane koji su puni i sprečite stomačne tegobe
U Kini, frekventnost restorana obično ukazuje na svežinu hrane koja se priprema. Ako ispred lokala ili kioska postoji red, logično je da je hrana sveža. Jedite samo toplu hranu, izbegavajte sirovi tofu ili nepoznate marinade i koristite samo flaširanu vodu.
Čisti javni prostori u Kini
U poslednjim decenijama Kina je uložila značajna sredstva u unapređenje higijene javnih prostora. U kineskim gradovima, ulice su često besprekorno čiste, zahvaljujući stalnom održavanju. Veliki doprinos tome daju i sami građani. Veći gradovi i turistička mesta sada imaju i moderne i čiste javne Toalete, često sa beskontaktnim sistemima i redovnim održavanjem. Međutim, u ruralnijim područjima i manjim mestima, standardi su različiti.
O zdravom načinu života
U javnim parkovima Pekinga, Šangaja i Šijana primetio sam stotine ljudi kako svakog jutra vežbaju tai chi ili učestvuju u ritmičnom square dancingu. To je nacionalna rutina za fleksibilnost, ravnotežu i smirenje uma. Ništa manje uticajan nije bio ni način tradicionalne kineske ishrane kojom dominiraju povrće, tofu, mahunarke i zeleni čaj.
Putovanje kroz Kinu bilo je za mene poput ispunjenja sna. Ta prožimanja istorije i kulture ostavila su me zapanjenog, a gostoljubivost ljudi i lokalna kuhinja dodatno su obogatili moje iskustvo. Nadam se da sam vam dočarao barem delić onoga što Kina ima da vam pruži i zagolicao maštu da i vi jednom posetite ovu divnu zemlju. Ja vam toplo preporučujem da posetite sajt TripTop Travel za nove uzbudljive ture, možda baš sledeće putovanje bude ono iz vaših snova!
Milan Stevanović
