Putovanja su moj način da upoznam našu planetu iz prve ruke i osetim njen pravi ritam. Kada sam se odlučio za avanturu kroz jugoistočnu Aziju sa TripTop Travel-om, imao sam velika očekivanja. Zamišljao sam kako ću doživeti spoj egzotike, istočnjačke kulture i istorije koji do sada nisam imao prilike da upoznam. I jesam. Dobio sam i više od toga – avanturu za ceo život.
Na ovom putovanju kroz Vijetnam, Kambodžu i Tajland, video sam tri države koji žive u savršenom kontrastu tradicije, istorije i modernog ritma svakodnevice. Hodao sam starim ulicama Hanoja, plovio smaragdnim vodama zaliva Halong, divio se veličanstvenom Angkor Vatu i pronašao unutrašnji mir pod tropskim nebom Tajlanda. Sve to učinilo je da putovanje kroz Jugoistočnu Aziju bude jedno od mojih najupečatljivijih iskustva.
Hanoj i moj prvi susret sa Vijetnamom
U Hanoju, glavnom gradu Vijetnama, dočekala nas je mešavina zvukova, mirisa i boja koja oslikava pravi duh Jugoistočne Azije. Sa aerodroma smo kombi transferom stigli do hotela, a već prvi pogled kroz prozor otkrivao je grad koji spaja tradiciju i moderan ritam.
Nakon smeštanja u sobe i kraćeg odmora, obišli smo Stari kvart Hanoja, deo grada koji datira još iz 11. veka, poznat po uskim ulicama koje su nosile imena po zanatima i trgovini robom koja se u njima pretežno obavljala (ulica svile, ulica srebra, ulica šećera). Danas je to srce lokalne svakodnevnice, ispunjeno suvenirnicama, štandovima sa hranom i malim radnjama u kojima se vidi duša Hanoja. Uveče, dok su se svetla reflektovala u vlažnom kaldrmisanom tlu, shvatio sam zašto Hanoj zovu gradom koji nikad ne spava.
Prva stanica sledećeg jutra bio je Muzej etnologije, koji čuva bogatu priču o 54 naroda Vijetnama, prikazanu kroz nošnje, instrumente i tradicionalne makete kuća. Potom smo obišli pagodu Tran Quoc, najstarije budističko svetilište u zemlji, podignuto još u 6. veku, na ostrvu koje se nalazi u Zapadnom jezeru. Toranj sa jedanaest spratova i spokojno okruženje pružaju pravi uvid u duhovnost Vijetnama.
Neizostavna tačka bio je i Mauzolej Ho Ši Mina, monumentalna građevina završena 1975. godine, u kojoj se čuva telo nacionalnog heroja i simbola vijetnamske nezavisnosti. U sklopu kompleksa nalaze se i Predsednička palata, Ho Ši Minova kuća na štulama i pagoda na jednom stubu, podignuta u 11. veku u obliku lotosovog cveta koji simbolizuje čistotu i prosvetljenje.
Dan smo završili šetnjom do Hanoi Train Street-a (železnička ulica), uske ulice kroz koju prolaze vozovi tik uz same kuće, i posetom katedrali Svetog Jozefa, jednoj od prvih građevina koje je 1886. godine podigla francuska kolonijalna vlast u Indokini.
Ta prva dva dana avanture po jugoistočnoj Aziji bila su više od razgledanja. Bilo je to pravo upoznavanje sa dušom Vijetnama.
Dolazak u Bangkok, grad zlatnih hramova i čarobnu prestonicu Tajlanda
Trećeg dana nakon doručka, spakovali smo svoje stvari i oprostili se od Hanoja i Vijetnama. Ukracvamo se na let ka Bangkoku, gradu koji mnogi nazivaju srcem Tajlanda i kapijom jugoistočne Azije. Ovaj megapolis, osnovan 1782. godine kao prestonica Kraljevine Tajland, danas broji više od 10 miliona stanovnika i predstavlja jedno od najvažnijih ekonomskih i kulturnih i istorijskih središta Azije.
Obilazak najpoznatijih znamenitosti Bangkoka, počeli smo od Kraljevske palate (Grand Palace), jednog od najvećih simbola Tajlanda. Kompleks je izgrađen 1782. godine, istovremeno kada je Bangkok postao prestonica zemlje, i više od 150 godina bio je zvanična rezidencija tajlandskih kraljeva. Bogato ukrašena dvorišta, zlatni krovovi i hramovi prekriveni mozaicima od stakla i porcelana, stvaraju utisak kao da ste se vratili u prošlost, u vreme drevnih dinastija.
Unutar kompleksa nalazi se i čuveni Hram Smaragdnog Bude, sveto mesto koje Tajlanđani smatraju najvažnijim u zemlji. Tu se čuva impozantna statua Bude isklesana iz jednog komada žada, predmet od velikog poštovanja izuzetno značajan za tajlandski narod.
Nakon što smo obišli Palatu, zaplovili smo kanalima reke Chao Phraya (reka kraljeva). Sa jedne strane videli smo staklene nebodere, a sa druge drvene kuće na stubovima, lokalne pijace i ljude koji žive u ritmu reke. Ovaj kontrast je ono što Bangkok čini tako posebnim.
Sledeći je bio Hram Ležećeg Bude (Wat Pho), najstariji i najveći hram u Bangkoku. Tu se nalazi pozlaćena statua Bude duga čak 46 metara i visoka 15 metara. Wat Pho je poznat i kao kolevka tradicionalne tajlandske masaže, a unutar kompleksa i danas radi škola u kojoj se prenosi ovo znanje staro više od 250 godina.
Plutajuće pijace i pijaca vozova
Novog jutra krenuli smo na još jednu uzbudljivu avanturu i izlet do čuvenih plutajućih pijaca i Maeklong pijace vozova. Vožnja do tamo traje nešto više od sat vremena. Kada smo stigli, uskočili smo u tradicionalne čamce i zaplovili mrežom kanala gde se odvija trgovina koja kao da je iz nekog drugog vremena. Sa čamaca se prodaje sve, od svežeg tropskog voća, kokosovih palačinki i začina, do rukotvorina i suvenira. Mirisi, boje i žamor ljudi čine jedinstvenu atmosferu.
Nakon toga smo krenuli ka čuvenoj pijaci vozova, Maeklong, mestu koje izgleda kao obična pijaca, dok se ne oglasi signal koji najavljuje dolazak voza. U tom trenutku sve staje, prodavci neverovatnom brzinom sklanjaju robu, korpe i voće a voz prolazi na samo nekoliko centimetara od tezgi. Zatim se sve vraća na svoje mesto kao da se ništa nije dogodilo. Bio sam fasciniran koliko je sve precizno i uigrano.
Posle kratke pauze za ručak u lokalnom restoranu, vratili smo se u Bangkok i dobili slobodno vreme, koje sam sa svojim prijateljima iskoristio za šetnju Lumpini parkom.
Kambodža, Siem Reap i Angkor, grad hramova i tišine
Posle doručka napustili smo smeštaj u Bangkoku i uputili se ka Kambodži, novom poglavlju našeg devetnaestodnevnog putovanja. U Siem Reap, koji se nalazi nešto više od 400 km istočno od Bangkoka, ,stigli smo u večernjim satima. Grad me je odmah osvojio svojom toplinom i atmosferom. Nakon smeštanja i kratkog odmora, izašli smo da se prošetamo do glavne ulice Pub Street gde sve vrvi od života.
Putnici iz celog sveta, lokalci koji pozivaju na masažu stopala, kuvari koji na licu mesta pripremaju nudle i svetla koja obasjavaju svaku fasadu, sve ovo čini jednu sjajnu atmosferu. Probao sam nekoliko lokalnih specijaliteta kao što su amok sa ribom, tradicionalno jelo u kokosovom mleku i ulične palačinke sa bananom. Iako umoran od dugog putovanja, osećao sam uzbuđenje jer sam znao da me sutra čeka susret sa jednim od najvećih svetskih čuda, kompleksom drevnih hramova Angkor.
Već u zoru smo krenuli ka kompleksu Angkor. Još dok je nebo bilo sivo, a iznad džungle se dizala magla, osetio sam onu posebnu tišinu koju nose sveta mesta jugoistočne Azije. Na ulazu nas je dočekala grandiozna kapija sa likovima bogova i demona i prizor od koga zastaje dah.
Ušli smo u Angkor Thom (Veliki grad), poslednji i najdugovečniji grad nekada velikog i moćnog Kmerskog carstva. Osnovan je krajem 12. veka, a 1992. godine zbog svog značaja, uvršten je na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine. Zatim smo prošli kroz Victory gate i stigli do Thommanon hrama, jednog od najlepših primera hindu arhitekture iz 12. veka, ukrašenog reljefima koji prikazuju priče iz indijske mitologije.
Sledeća stanica bio je Ta Prohm, možda najpoznatiji hram u Angkoru, jer su ga okolna priroda i zub vremena pretvorili u nešto nestvarno. Drveće raste kroz zidove, korenje se obavija oko kamenih stubova i skulptura, a sve izgleda kao scena iz avanturističkog filma. To zapravo i jeste. Upravo na ovoj lokaciji je sniman čuveni film Tomb Rider. Osećao sam se kao da sam zakoračio u drugi svet, u tišinu koja šapuće o prošlim vekovima.
Za kraj dana, ostavili smo najpoznatiji hram, Angkor Wat. Čim sam ugledao njegovu siluetu pod odsjajem sunca, razumeo sam zašto ga smatraju jednim od najvećih dostignuća čovečanstva. Ogroman, simetričan, sa isklesanim zidovima, ovaj hram je prevashodno bio posvećen indijskom božanstvu Višni, a u 12. veku je postao budistički hram.
Vratili smo se u Siem Reap u kasnim večernjim satima, umorni ali ispunjeni, svesni da smo obišli mesto koje se nikada ne zaboravalja.
Put do Pnom Pena i prvi utisci o glavnom gradu Kambodže
Posle doručka smo se spakovali i nastavili naše putovanje kroz Kambodžu. Autobus za Pnom Pen krenuo je u jutarnjim satima, a ispred nas je bio dugačak, ali zanimljiv put kroz tropske predele, naselja i pirinčana polja. U prestonicu smo stigli u večernjim časovima, baš u trenutku kada su se ulice Pnom Pena obasjale svetlima.
Novi dan započeli smo obilaskom najpoznatijih znamenitosti glavnog grada Kambodže. Prva stanica bila je Central Market, glavna pijaca pod ogromnom kupolom u art-deco stilu, prepuna boja, mirisa i energije. Posle pijace, uputili smo se ka hramu Wat Phnom, mestu koje simbolično predstavlja srce grada. Ovaj budistički hram s kraja 14. veka pruža mir, a legenda kaže da je upravo ovde započeta istorija Pnom Pena.
Zatim smo obišli Kraljevsku palatu podignutu sredinom 19. veka, veličanstven kompleks koji i danas služi kao rezidencija kambodžanskog kralja. Zlatne kupole, negovana dvorišta i Hram Srebrne pagode, čiji pod je prekriven sa preko 5.000 srebrnih ploča, ostavljaju snažan utisak.
Nakon pauze za ručak, nastavili smo obilazak tuk-tukovima, tradicionalnim prevoznim sredstvom koje savršeno prenosi duh jugoistočne Azije. Vožnja kroz prometne ulice otkriva i onu drugu stranu Pnom Pena, modernu, ali obeleženu teškom prošlošću. Posetili smo spomenik nezavisnosti, zatim ozloglašeni zatvor Tuol Sleng, pretvoren u muzej genocida, i poznata Polja smrti, gde smo čuli potresne priče o periodu vladavine Crvenih Kmera.
Ova mesta govore koliko je Kambodža snažna zemlja, čiji je narod prošao kroz neverovatnu patnju, ali sačuvao dostojanstvo, veru i osmeh.
Vijetnam, Ho Ši Min i tajne Ku Či tunela
Posle doručka spakovali smo kofere i napustili smeštaj u Pnom Penu, spremni za novu etapu našeg putovanja, put ka Vijetnamu. Krenuli smo ka Ho Ši Minu, gradu koji je nekada nosio ime Sajgon i koji danas predstavlja najveći ekonomski centar zemlje. Dolazak tamo usledio je u večernjim časovima, kada grad već pulsira energijom. Nakon transfera do hotela i kraćeg odmora, imali smo slobodno vreme da se upoznamo s okolinom.
Sutradan smo krenuli u obilazak znamenitosti koje otkrivaju bogatu, ali burnu istoriju Ho Ši Mina. Prvo smo posetili Ratni muzej, mesto koje čuva uspomene na Vijetnamski rat kroz fotografije, svedočanstva i originalne eksponate. Zatim smo obišli Notr Dam katedralu, impozantnu građevinu podignutu 1880. godine tokom francuske kolonijalne ere, prepoznatljivu po dvema kulama visokim 58 metara. U njenoj blizini nalazi se i Gradska kuća, jedno od najlepših zdanja u francuskom stilu, kao i Palata Ujedinjenja (bivša Predsednička palata), istorijsko mesto gde je 1975. godine okončan rat.
Nakon pauze za ručak i kratkog odmora, nastavili smo obilazak odlaskom u čuvene Ku Či tunele, koji se nalaze oko 70 kilometara severozapadno od grada. Ovi tuneli, ukupne dužine od preko 200 kilometara, predstavljaju impresivan sistem podzemnih prolaza koje su vojnici Vietkonga koristili tokom rata za skrivanje, život i borbu. Ku Či tuneli danas su jedno od najposećenijih mesta u Vijetnamu, simbol otpora i istrajnosti.
Povratak u Ho Ši Min usledio je u kasnim popodnevnim časovima, a veče smo proveli u laganoj šetnji i degustaciji tradicionalnih jela na Ben Tan pijaci, mestu koje savršeno prikazuje duh i ukus Sajgona.
Čarolija reke Mekong i dolazak na obalu Južnog kineskog mora
Sledećeg jutra polazimo na celodnevni izlet do delte reke Mekong, koja se prostire na više od 39.000 km² i obuhvata mrežu od preko 3.000 kanala. Tokom plovidbe tradicionalnim vijetnamskim čamcima kroz guste mangrove šume, posmatrao sam svakodnevni život lokalnih ribara i porodica koje vekovima žive od reke.
Videli smo mala sela i porodične radionice u kojima se ručno prave kokosove bombone, med i poznata rakija od zmija, simbol hrabrosti i zdravlja u ovom delu Vijetnama. U kasnim popodnevnim časovima vraćamo se u Ho Ši Min. Slobodno vreme provodim u šetnji kroz prometne ulice i lokalne pijace pune začina i mirisa Azije.
Narednog jutra, krećemo na 200 kilometara dugu vožnju do primorskog grada Phan Thiet-a, poznatog po svojim beskrajnim peščanim dinama i toplom moru. Po dolasku, dočekuje nas pejzaž pun palmi i šarenih ribarskih čamaca, koji plutaju na plavetnilu Južnog kineskog mora. Nakon smeštaja i kratkog odmora, odlazimo do obale, gde uz osvežavajući kokos i laganu muziku iz obližnjeg bara posmatramo spektakularan zalazak sunca. Sve odiše tropskim mirom, a more i vetar kao da brišu umor sa lica.
Tropski odmor na obali
Naredni dani u Phan Thiet-u i dvadesetak kilometara udaljenom Mui Ne-u protiču u znaku potpunog uživanja. Jutra započinjemo doručkom uz pogled na more, a potom sledi odmor na zlatnim peščanim plažama koje se protežu kilometrima duž obale Južnog kineskog mora. Tri poslednja dana su nam prošla u opuštenom ritmu, uz miris mora, šum talasa i tropske zalaske sunca koji boje nebo u narandžasto i ljubičasto. Prava atmosfera da se odmori i slegnu utisci o jednom ovako divnom putovanju.
Upornost, snaga i radost života
Putovanje kroz Vijetnam, Kambodžu i Tajland bilo je više od obične avanture. To je bila lekcija o istoriji, veri, kulturi i ljudima koji, uprkos svemu, zrače toplinom. Svaka zemlja me je naučila nečemu drugačijem. Vijetnam upornosti, Kambodža snazi, a Tajland radosti života. Ako razmišljate o azijskoj turi ili nekoj dalekoj destinaciji moja topla preporuka je da putujete sa TripTop-om. Sve je vrhunski organizovano a vodiči su ljubazni i profesionalni.
Dragan Krsmanović
