Zajedno sa nekoliko prijatelja željnih avanture i novi iskustava posle dugog planiranja, najzad sam krenuo na putovanje u Irsku. Već dok smo pakovali kofere, između šala i pitanja „hoće li nas kiša pratiti ili ne“, osećali smo kako uzbuđenje raste. Iako bi za neke to možda bio „još jedan putopisni cilj“ za nas je smaragdno ostrvo bilo mesto o kojem smo čitali, gledali dokumentarce, slike litica i zelenih dolina koje su izgledale gotovo nestvarno.
Od modernih muzeja u Belfastu, do tišine Glendalougha i šarenih vrtova Powerscourta, svaki dan u Irskoj doneo je neku neverovatnu priču. Kroz ovaj putopis pokušaću da vam dočaram osećaj jednog putnika na različim lokacijama tokom putovanja u Irsku. Male radosti, oduševljenja, iznenađenja i one tihe trenutke kada staneš i pogledaš oko sebe i shvatiš koliko je svet veličanstven.
Dolazak u Dablin
Krenuli smo od Dablina, glavnog grada Republike Irske. Nakon što smo se smestili u hotel, bili smo spremni za prvi susret sa gradom. Obilazak smo počeli od Dablinskog dvorca, srednjevekovne tvrđave iz 13. veka, izgrađene u u viktorijanskom stilu, koja je vekovima služila kao administrativno sedište i simbol moći u Irskoj. Hodajući kroz dvorišta i sale, lako smo mogli da zamislimo kako su se nekada odvijale audijencije i važni državni događaji.
Nastavili smo ka Hristovoj katedrali, jednoj od najstarijih građevina u Dablinu. Podignuta je u 11. veku i u potpunosti je od drveta. Kasnije je renovirana pod normanskim uticajem. Danas masivna kamena fasada, vitraži i tihi zvukovi unutar crkve stvaraju utisak dubine i istorijske težine, mesta gde se davni vekovi stapaju sa svakodnevicom.
Šetnja nas je potom odvela do Spire-a (Dablinske igle), tornja koji je simbol modernog Dablina. Visok je 120 metara i nalazi se na mestu nekadašnjeg Nelsonovog stuba kojeg je 1966. godine raznela bomba postavljena od strane IRA-e.
Posetili smo i Nacionalni muzej Irske, gde smo imali priliku da vidimo izložbe o istoriji, umetnosti i arheologiji zemlje, kao i zgradu glavne pošte, poznatu po pobuni iz 1916. godine.
Dan smo završili slobodnim vremenom u centru grada, uživajući u šetnji uskim ulicama, lokalnim kafićima i naravno u ispijanju čuvenog Guinness piva u klasičnom ostrvskom pabu. Ovo svetski poznato pivo proizvodi se u Dablinu i jedan je od njegovih zaštitnih znakova.
Celodnevni izlet u Belfast
Sledećeg jutra, mirisi sveže pečenog dablinskog peciva su polako probudili naša čula, dok smo se pripremali za celodnevni fakultativni izlet vozom do Belfastam. Putovanje kroz Irsku bilo je pravo uživanje. Voz je prolazio kroz zelena polja, preko brežuljaka i pokraj mirnih sela, dajući nam prvi uvid u šarolikost Irske. Atmosfera u grupi bila je vesela, sa smehom, pričom i povremenim divljenjem neverovatnim pejzažima koje je priroda u Irskoj stvarala kroz vekove.
Belfast, glavni grad Severne Irske koja pripada Ujedinjenom kraljevstu, dočekao nas je kombinacijom istorije, moderne arhitekture i urbanog šarma. Prva stanica bio je Albertov sat, visoka kula građena od 1865. do 1869. godine u čast princa Alberta. Njegova blaga nagnutost zbog mekih temelja daje ovom spomeniku posebnost, a dok smo stajali ispod, bilo je nemoguće ne osmehnuti se toj neobičnosti i zamisliti gradske scene iz 19. veka.
Zatim smo prošli pored Gradske kuće, impozantne zgrade iz 19. veka koja predstavlja administrativno srce Belfasta. Fotografisali smo se pored spomenika Lososu, simbolu grada i čuli neverovatne legende o ovdašnjim ribarima. Kasnije, dok nam je vodič pričao o bogatoj industrijskoj prošlosti grada, njegovim brodogradilištima i razvoju kroz vekove, dotakli smo i kompleksniju stranu istorije. Belfast je mesto viševekovnih konflikata i napetosti između severnih i južnih Iraca, koji su oblikovali identitet ove regije.
Šetnja kroz ulice Belfasta bila je kombinacija učenja, razgledanja i uživanja u lokalnoj tradiciji. Probali smo pivo u lokalnim kafićima, razgledali ulične murale i razgovarali sa lokalcima, upijajući atmosferu koja je istovremeno živahna i istorijski raskošna. Povratak u Dablin u večernjim časovima bio je tih i opuštajući, dok smo u vozu delili utiske, smejali se i pregledali fotografije koje smo napravili. Noćenje u Dablinu došlo je kao zasluženi odmor posle dana punog novih saznanja, impresija i autentičnih iskustava Severne Irske.
Glendalough, Powerscourt i Lough Tay
Plan za naredni dan podrazumevao je celodnevnu avanturu koja je počela posetom Glendalough-u (u prevodu dolina dva jezera), dolini koja nas je odmah osvojila svojim prirodnim kontrastom i istorijskim značajem. Prošetali smo do dva jezera, gornjeg i donjeg, upijajući mir i tišinu mesta. Sve je ovde nekako drugačije, stari kamen, mahovina, ptičji cvrkut i voda koja se lagano talasa pod sivim irskim nebom.
Obilazak istoimenog naselja obuhvatio je i crkvu Svetog Kevina, osnovanu u 6. veku i čuveni Okrugli toranj, koji je služio i kao zvonik i kao monaško skrovište. Dok smo hodali stazama kroz ruševine, vodič nam je objašnjavao kako su ovde monasi učili, molili se i razvijali lokalnu zajednicu, a mi smo mogli da osetimo vekovima staru energiju koja lebdi u dolini. Nakon istraživanja i fotografisanja, napravili smo pauzu za ručak u obližnjem restoranu, uživajući u jednostavnim lokalnim jelima i razgovorima o svemu što smo videli.
Nakon Glendalougha, put nas vodi ka imanje Powerscourt, raskošnoj vili iz 18. veka koju je projektovao Richard Cassels. Na istom mestu se pre vile nalazio zamak iz 13.veka koji je kasnije znatno izmenjen. Poslednju restauraciju vila je doživela 1996. godine nakon požara koji ju je dvadesetak godina ranije ostavio u ruševinama. Danas je ova vila jedna od glavnih atrakcija svih turističkih tura.
Samo imanje prostire se na čitavih 17 hektara a mi smo hodali kroz terasaste vrtove, uređene staze i divili se neverovatnim fontanama i lepoti jezera koje se nalazi u središtu kompleksa. Svaki detalj je pažljivo osmišljen, od precizno orezanih žbunova do pogleda koji se prostire kilometrima preko zelenih brežuljaka. Osećali smo se kao da smo deo jednog vekovnog kontinuiteta. Istorija i lepota ovde su u potpunom skladu.
Dan smo završili posetom Lough Tay, jezera poznatog i kao Guinness Lake. Njegov oblik, tamna voda i bela kamena obala u gornjem delu izgledaju kao da je neko nacrtao kriglu Guinness piva, onu istu koju smo probali u Dablinu.
Sa vidikovca iznad jezera se pruža neverovatan pogled na okolni pejzaž Wicklow-a koji oduzima dah. Bilo je fascinantno saznati da je ovo mesto korišćeno kao lokacija za snimanje popularne serije Vikings, što je dodalo filmski momenat našem doživljaju. Šetnja oko jezera, razgovori i tišina pejzaža bili su savršen način da završimo još jedan dan pun prirodnih i istorijskih čuda Irske. Noćenje u Dablinu bilo je zasluženo, a mi smo tonuli u san puni utisaka i novih sećanja.
Nakon nekoliko nezaboravnih dana provedenih u Irskoj, prepuni utisaka, fotografija i uspomena, krenuli smo za London, gde je naše putovanje nastavilo da se razvija. Iako smo tek došli u jedan od najvećih i najlepših gradova Evrope i sveta, misli i priče i dalje su bile u zelenim dolinama, uz litice i istorijske spomenike koje smo ostavili iza sebe. A o Londonu nekom drugom prilikom, jer ovaj znameniti grad zaslužuje posebnu pažnju i detalje koji se ne mogu preneti u nekoliko pasusa.
Što se tiče Irske, ona nas je naučila koliko jedna zemlja može da ima lep spoj prirode, kulture i istorije na jedan jedinstven način. Iako deo starog kontinenta, Irska nam je pružila jedno potpuno drugačije iskustvo od svih ostalih evropskih destinacija. Ako želite da osetite miris mora, šum vetra kroz šumske staze, dramatične pejzaže i toplinu lokalaca, ne čekajte predugo. Posetite Irsku i prepustite se čarima ove prelepe zemlje, baš kao što smo to učinili i mi koji smo putovali sa agencijom Trip Top.
Miloš Stojanović