Kad sam te divne letnje večeri seo u autobus agencije TripTop Travel u Beogradu, nisam ni slutio kakve ću prelepe gradove severne Evrope upoznati u naredne dve nedelje. Vožnja preko Mađarske i Austrije bila je uvod u avanturu koja me je vodila od industrijskih dokova Hamburga do prestoničkih gradova Skandinavije.
Moram da pohvalim ljude iz TripTop Travel-a koji sa velikom pažnjom planiraju rutu i obilazak znamenitosti skandinavskih gradova. Ovako osmišljeno putovanje dalo mi je priliku da detaljno upoznamo istoriju svakog grada i kulturu naroda koji u njima žive. Sa druge strane, imali smo i sasvim dovoljno slobodnog vremena da svako od nas ponaosob dodatno istraži ono što ga zanima. Taj spoj vrhunske organizacije i slobode istraživanja učinio je svaki grad i putovanje Skandinavijom jednom od najupečatljivijih avantura u mom dugogodišnjem putničkom stažu.
Hamburg, puls luke i Reeperbahn-a
Posle vožnje kroz Mađarsku, Austriju, Nemačku i noći prespavane u odličnom hotelu sa tri zvezdice u Hanoveru, u prepodnevnim satima stižemo u Hamburg. Jedna od najvećih evropskih luka i drugi po veličini grad u Nemačkoj nas je dočekao svežim letnjim povetarcem.
Prvo smo obišli čuveni Ohnsorg teatar. Pozorište osnovano daleke 1902. godine kao “Dramatische Gesellschaft Hamburg” sa modernom scenom i upečatljivom fasadom. Nakon toga, spustili smo se do luke koja sasvim opravdano nosi naziv “Prolaz u svet”. Direktno ili indirektno, ovo pristanište zapošljava ukupno oko 150.000 ljudi. U njemu se nalaze terminali za kontejnerski, putnički i teretni vodeni saobraćaj na reci Elbi koja se nekih 90-tak km severozapadno uliva u Severno more.
A onda je došao red na čuveno nemačko pivo, a ono u Hamburgu nigde nije pitkije nego u barovima i klubovima Reeperbahn-a, kvarta koji živi do kasno u noć. Mi se nismo dugo zadržavali već smo nakon malog predaha otišli do pešačke zone Monckebergstrabe. Ova ulica povezuje Glavnu stanicu i Rathaus (gradsku kuću), a duž nje nižu se butici, velike robne kuće, poput Karstadta i Peek & Cloppenburga, kao i šoping-centar Europa Passage.
Stokholm, grad na ostrvima i prestonica nauke
Stokholm, prva “Evropska zelena prestonica” i grad čiji je središnji deo izgrađen na 14 ostrva, bio naša sledeća destinacija. U prestonicu Švedske smo stigli u prepodnevnim satima i odmah se uputili u Gamla Stan (stari grad), srednjovekovno jezgro koje datira još iz 13. veka. Smatra se jednim od najbolje očuvanih starih gradova u Evropi. Uske kaldrmisane ulice, kuće u nijansama žute i crvene boje stvaraju utisak da ste zakoračili u vreme srednjevekovnih trgovaca. Tu je i trg Stortorget, mesto krvoprolića iz 1520. godine kada je danski kralj Kristijan II naredio pogubljenje velikog broja švedskih plemića.
Tura nas je dalje vodila do Kraljevske palate (Kungliga Slottet), zvanične rezidencije današnjih vladara Švedske. Podignuto na mestu starog zamka Tre Kronor, ovo veličanstveno zdanje gradilo se od 1697. sve do 1760. godine, nakon katastrofalnog požara. U njoj se nalazi više od 600 soba, zatim dvorske odaje, riznice i kraljevska kapela, a svakodnevna smena straže, kojoj smo i mi prisustvovali, izaziva pažnju velikog broja turista.
Vodič nas je dalje poveo do Gradske kuće (Stadshuset), koja je zidana u nordijskom romantičarskom stilu, između 1911. i 1923. godine. I možda bi mnogima bila samo malo lepša i drugačija od ostalih prelepih zgrada u Stokholmu i relativno nepoznata da se u njoj svake godine ne sakuplja krem nauke i umetnosti. Svake godine 10. decembra, upravo u ovoj zgradi održava se dodela Nobelove nagrade.
Do večeri i odlaska u smeštaj imali smo slobodno vreme da ga iskoristimo po svom nahođenju, a verujte da je imalo još puno toga za obići. Na kraju dana, pomalo umorni ali prepuni lepih utisaka, odlazimo u hotel.
Upsala i Sigtuna, duhovne kolevke nordijske istorije
Nakon doručka, deo putnika je ostao u Sokholmu a većina nas je krenula na fakultativni izlet ka Upsali, mestu u kome se nalazi najstariji švedski univerzitet, osnovan 27. februara 1477. godine, po odobrenju pape Siksta IV. Ulice starog grada Upsala mirisale su na istoriju dok smo prolazili pored zgrade Univerzitetske palate, a na obali reke Fyris uzdigla se veličanstvena katedrala čiji zidovi potiču iz kasnog 13. veka. Unutar njenih visokih vitraža, osećao sam spokoj koji umiruje duh i podstiče maštu o mestu na kome su vekovima unazad krunisani švedski kraljevi.
Iz Upsale smo se uputili u Sigtunu, jedan od prvih urbanih centara Švedske. Grad je osnovan oko 980. godine od strane kralja Erika Pobedničkog. Ostaci sedam srednjovekovnih crkava, brojni kameni spomenici i istorijski zapisi, svedoče da je Sigtuna mesta gde je rođena moderna švedska država. Dok smo šetali kroz uske kaldrmisane ulice, zamišljao sam trgovačke karavane, a vraćajući se u Stokholm predveče, poneo sam sa sobom nezaboravne uspomene na dve duhovne kolevke nordijske istorije.
Helsinki, spoj neoklasicizma i pravoslavne tradicije
Šestog dana u prvim poslepodnevnim satima ukrcali smo se na kruzer za Helsinki. Krstarili smo Baltičkim morem i uživali u različitim sadržajima, restoranima, barovima i prodavnicama. Ipak, najviše od svega smo uživali u panorami i pogledu na neverovatne obale Baltičkog mora. Vreme nas je poslužilo, pa je bilo zaista sjajno provesti par sati na palubi.
U ranim jutarnjim časovima iskrcali smo se u Helsinki. Odmah smo krenuli u pešačku turu centrom prestonice Finske. Prvo smo stigli na Market Square, trg koji je formiran početkom 19. veka kada je Helsinki postao glavni grad Velikog Vojvodstva Finske.
Sledeća stanica bila je Ruska crkva Uspenski, najveća pravoslavna zadužbina u Severnoj i Zapadnoj Evropi, osveštena i otvorena 25. oktobra 1868. godine. Nedaleko od nje se prostire Senatni trg, na čijoj severnoj ivici dominira Helsinška katedrala, sagrađena 1852. godine po nacrtima Carla Ludviga Engela.
Popodne smo imali slobodno vreme, koje smo iskoristili da obiđemo Helsinki Design District, živahnu četvrt sa velikim brojem galerija, barova i bistroa. U kasnim večernjim satima ukrcali smo se na kruzer za Stokholm i na njemu noćili.
Oslo, grad fjordova i muzej na otvorenom
Iskrcavši se sa broda, odmah smo ušli u autobus i krenuli prema glavnom gradu Norveške. U popodnevnim časovima stigli smo u Oslo, “grad fjordova”, smestili se u hostel i napravili kratku pauzu za odmor i osveženje. Nakon predaha, krenuli smo u obilazak grada, počevši od zgrade Norveške nacionalne opere i baleta otvorene 2008. godine. Zatim smo prošetali glavnom gradskom i pešačkom zonom Karl Johans gate, koja je kao stvorena za uživanje i šoping, sa brojnim kafićima i prodavnicama, ali i sa puno zelenila koje pravi prijatnu hladovinu u najtoplijim letnjim danima u Finskoj.
U prestonici Finske sam još posetio Oslo domkirke katedralu, izgrađenu između 1694. i 1697. godine u baroknom stilu, kao i Stortinget zgradu parlamenta, čija je gradnja završena 5. marta 1866. godine. Obilazak smo završili u luci, pred srednjovekovnom tvrđavom Akershus, sa kraja 13. veka.
Ujutru smo krenuli na fakultativni izlet do prestižnog Vigeland park-a. Za one koji vole umetnost, Oslo i ovaj park spadaju u kategoriju “must see”. Park obuhvata više od 200 skulptura od bronze, granita i kovanog gvožđa, a rezultat je četrdesetogodišnjeg rada umetnika Gustava Vigelanda. Ovo je najveći skulptorski park na svetu u kojem su izložena dela samo jednog autora.
U ranim večernjim satima okupili smo se u jednom od lokalnih barova kako bismo se oprostili od Osla, a nedugo zatim pošli na noćnu vožnju autobusom ka Malmeu.
Ujutru stižemo u švedski Malme i krećemo na kratku šetnju kroz ovaj prelepi grad. Turning Torso, najviša zgrada Skandinavije sa 54 sprata i visinom od 190 metara, crkva Svetog Petra iz 14. veka i staro jezgro Gamla Staden sa uskim kaldrmisanim ulicama okruženim kanalima, samo su deo onoga što možete videti u Malmeu.
Kopenhagen, bajkoviti grad sa dušom
A onda srce Danske, Kopenhagen, na samo 30-tak km od Malmea! Prilikom kratke vožnje od Malmea do Kopenhagena uživali smo u spektakularnom pogledu dok smo prelazili preko mosta Eresund, drugog najdužeg evropskog mosta. Popodne smo stigli u dansku prestonicu, smestili se u hotel i nakon kratkog odmora krenuli u razgledanje. Obišli smo čarobni park Tivoli iz 1843. godine i trg pred Gradskom kućom iz 19. veka. Nakon toga, prošetali smo kroz pešačku zonu Stroget koja je srce gradskog života i videli palatu Christiansborg, sedište vlade i parlamenta. Veče smo iskoristili za uživanje u restoranu.
Jedanestog dana ujutru smo spakovali stvari, ubacili prtljag u autobusu i krenuli u pešačku turu kroz preostale znamenitosti Kopenhagena. Zamak Amalienborg, kraljevsko sedište iz 18. veka i šarmantni kvart Nyhavn iz 17. veka, gde se nalazi kuća u kojoj je pisao Hans Kristijan Andersen i koji često možete videti na razglednicama iz Danske, su prve lokacije koje smo obišli tog dana. Ja nisam, ali ako imate slobodno vreme možete obići i živopisnu Kristijaniju ili dvorac Rosenborg, za koje kažu da su prelepi.
Skandinavija je zaista fantastična, sve što sam video i doživeo ostavilo je neizbrisiv trag u mom sećanju i srcu. Međutim, ova tura bi bila mogu reći nepotpuna da u povratku iz Skandinavije, nismo posetiti Drezden i zlatni Prag. O njima ću ovde ukratko, a nekom drugom prilikom možda i detaljnije.
Drezden, Firenca na Elbi
Pre podne smo stigli u jedan od najznačajnijih gradova nekadašnje Istočne Nemačke i glavni grad Saksonije, Drezden. Odmah smo krenuli u obilazak veličanstvenog trga Altmarkta, koji vrvi od ljudi. Pored trga uzdiže se Bogorodičina crkva čija je izgradnja trajala 17 godina, od 1726. do 1743. godine. a pred njom stoji spomenik Martinu Luteru, reformatoru, svešteniku i profesoru filozofije na Univerzitetu u Erfurtu.
Prešli smo preko Avgustovog mosta i uživali u pogledu na Elbu (Labu) i na okolnu arhitekturu u baroknom stilu. Upravo zbog arhitekture, ali i zbog umetničkog i istorijskog značaja Drezdena, ne čudi što ga često nazivaju “Firencom na Elbi”. Posle slobodnog vremena za šoping i šetnje duž obala Elbe, vraćamo se u autobus i krećemo dalje ka Pragu. Vožnja traje oko dva sata, a u prestonicu Češke smo stigli predveče.
Prag, bajka nad Vltavom
Ah taj zlatni Prag! Koliko god puta bio u njemu, a bio sam i pre ove ture po Skandinaviji, uvek me iznova oduševljava. Hradčani, novi i stari kraljevski dvorac, katedrala Sv. Vita, zlatna ulica, Karlov most, spomenik Janu Husu, starogradski i vaclavski trg, astronomski sat, koliko god da nabrajam nikada neću uspeti da pobrojim sve znamenitosti Praga.
Ipak, ovom prilikom, ponovo sam posetio Praški zamak, čije su prve zidine podignute oko 870. godine, a unutar koga su Stari kraljevski dvorac, Hrad i Nova kraljevska palata, monumentalna barokno-neoklasicističkna zgrada iz 18. veka.
Ponovo sam prešao preko Karlovog mosta koji spaja obale Vltave i koji je “okićen” sa 16 lukova i brojnim skulpturama. Prošetao sam Starogradskim trgom, u čijem središtu stoji spomenik Janu Husu i naravno, čekao da se oglasi Astronomski sat i izađe 12 apostola.
Šarenilo nordijskih zemalja i kako sam ga ja video
U Skandinaviji se tradicija i moderne vrednosti skladno prepliću. Od nordijskih folklornih običaja do savremenih koncepata “hygge” i “lagom”, ovaj evropski region nudi mnogo više od pukih pejzaža.
Kultura i nasleđe
Mitovi o Vikinzima i narodne priče koje se prenose generacijama su duboko ukorenjene, a mnoge od njih čućete u muzejima. Skandinavci jako puno drže do svoje tradicije. Na primer, Sveriges nationaldag ili Nacionalni dan Švedske koji se obeležava 6. juna u čast izbora Gustava Vase za kralja 1523. i usvajanja ustava na isti dan 1809. godine, je zvanični državni praznik sa ceremonijama u Skansenu u prisustvu članova kraljevske porodice. Tog dana mnogi Šveđani ponosno oblače tradicionalnu nošnju čime ističu svoj kulturni identitet.
Ljudi, jezik i toplina komunikacije
Iako većina Skandinavaca govori engleski gotovo savršeno, lokalni jezici – švedski, norveški i danski, šire osećaj pripadnosti i zajednice. “Skal” ili na srpskom “živeli”, koju smo mi često mogli čuti u barovima, otvara vrata prijateljskim druženjima. Gostoprimstvo i ljubaznost se vide na svakom koraku, barem je to moj utisak.
Svakodnevna rutina i običaji
Skandinavci neguju rituale poput “fika” u Švedskoj, što je nešto poput pauze uz kafu i pecivo, dok u Norveškoj više vole da ispijaju toplu čokoladu. Takođe, Danci upražnjavaju koncept “hygge” koji promoviše udobnost i stvaranje atmosfere u kojoj ćete uživati, dok “lagom” na švedskom znači “ni previše, ni premalo”, idealan balans u svemu, od hrane do radnog vremena. Ovi principi se ogledaju u dizajnu enterijera, načinu oblačenja i generalno, u životu.
Gastronomija i skandinavski specijaliteti
Kuhinja nordijskih naroda odražava spoj tradicije i savremenih kulinarskih pristupa, sa akcentom na lokalne, sezonske sastojke i jednostavne ali bogate ukuse. Švedske ćuftice (kottbullar) sa kremastim sosom i lingonberri džemom, danski smorrebrod, sendviči na raženom hlebu sa raznovrsnim nadevima, te finska supa od lososa (lohikeitto) sa krompirom i koprom, samo su neki od autentičnih specijaliteta. Ova kuhinja, inspirisana prirodom i kulturnim nasleđem, nudi jedinstveno gastronomsko iskustvo koje spaja prošlost i sadašnjost.
Putovanje kroz Skandinaviju sa Trip Top Travelom je neverovatno iskustvo koje spaja netaknute pejzaže fjordova i istorijska čuda živopisnih gradova severa Evrope. Na mene je ostavilo fantastičan utisak i doživeo sam ga potpuno drugačije od onoga kako sam zamišljao. Svima koji žele da otkriju magiju nordijskih zemalja i uživaju u savršeno organizovanoj turi, toplo preporučujem turu po Skandinaviji.
Ivan Lazović
