Željan novih avantura i istinske francuske raskoši, malo drugačije od one u Parizu, dugo sam sanjao o putovanju Azurnom obalom. Čuo sam priče o glamuru Nicе, mirisima lavande, svetovima parfema i slikama koje oduzimaju dah, ali tek kada sam obišao ovu neverovatnu obalu sa Trip Top Travel-om, moji snovi su dobili puni smisao. Uživajući u kombinaciji mora, istorije i hedonizma, shvatio sam da je ovo bilo jedno od mojih najinspirativnijih putovanja.
Od šetnje duž Promenade des Anglais, do glamura Monte Carla i parfemskih tajni Grasse, svaki grad ostavlja trag na duši. Ali krenimo redom, jer ovo nije bilo samo još jedno putovanje, već kolekcija trenutaka ispunjenih emocijama, bojama i neverovatnim mirisom Azurne obale, nešto zaista drugačije u odnosu na doživljaj koji nude kontinentali evropski gradovi.
Kan, filmski glamur i šarm La Croisettea
Putovanje smo započeli noćnom vožnjom kroz Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju i na kraju kroz Francusku. Tokom vožnje, u mislima sam već crtao panorame Kana, mistični ambijent Saint Paul de Vancea, bučne fontane Aix-en-Provencea i kamene ulice Nima, ali nisam mogao ni da pretpostavim šta me sve očekuje.
Stigli smo u Kan u prepodnevnim satima. Iako sam bio strašno umoran od puta, oduševljenje me nije napuštalo. Prvo smo posetili La Suquet, staro gradsko jezgro Kana. Gotovo ceo La Suquet je pešačka zona sa uskim ulicama popločanim kamenim pločama, malim trgovima, prodavnicama, pijacama i restoranima na svakom koraku. Zatim smo otišli do NotreDame, najstarije katedrale u Kanu izgrađene u periodu od 1521. i 1627. godine, koja se ističe po mešavini gotskog i renesansnog stila gradnje.
Kasnije smo se uputili do Kongresnog centra gde se održava čuveni filmski festival, verovatno najpoznatiji u Evropi. Prvi put je održan još davne 1946. godine i evo već oko 8 decenija čuva tradiciju i ne gubi na popularnosti. Prošetali smo čuvenom stazom slavnih i kročili pored otisaka ruku ikona svetskog filma, osećajući kako glamur i istorija filma hodaju zajedno sa nama.
A onda šetnja čuvenom kanskom promenadom La Croisette, dugom gotovo 2 km, sa luksuznim hotelima i jahtama u luci. Bilo je kao san, dok smo upijali energiju azurnog mora i osećali miris prirodnog i materijalnog bogatstva Kana.
Posle smeštaja u hotel, kratko smo predahnuli, pa lokalnim autobusom krenuli prema Antibesu. Tu nas je čekala Fort Carre, tvrđava iz 16. veka. Izgradio ju je Henri II u svrhu odbrane od Savojskog vojvodstva, a danas predstavlja jedinstveno obeležje Kana. U podnožju kamenog zdanja razgledali smo rimsku i srednjovekovnu arhitekturu, a zatim obišli i stari zamak Grimaldi iz 14. veka, danas muzej u čijim zbirkama se nalazi oko 250 radova slavnog Pabla Pikasa. A onda slobodno veče i povratak u hotel. Moram da priznam, bio je jako naporan dan, ali doživljaj je fantastičan!
Saint Paul de Vence, autentično srednjevekovno mesto i Grase, svetska prestonica parfema
Ujutru smo napustili Kan i uputili se u Saint Paul de Vence-u, jedno od najstarijih srednjovekovnih sela u ovom priobalnom delu Francuske. Izlet je bio fakultativan, ali proći Azurnu obalu a ne zaviriti bar malo u njena sela zaista bi bio veliki propust.
Saint Paul de Vence se nalazi na samo tridesetak kilometara severno od Kana i danas je dom mnogih umetnika. Selo je izgrađeno na vrhu brežuljka, sa uskim ulicama i prolazima. Prolazeći kroz Vensovu kapiju koja zapravo predstavlja ulaz u stari deo sela, došli smo do crkve Svetog Pavla i trga sa fontanom, a zatim se popeli na vidikovac odakle je Azurna obala izgledala poput plave svile pod sunčevim zracima. Dok sam ispijao kafu u jednom od malih lokalnih kafića, osećao sam da svakim dahom upijam umirujući morski vazduh. I bilo mi je potpuno jasno zašto je baš ovde Pablo Pikaso je tražio inspiraciju.
Nedaleko odatle, dvadesetak kilometara zapadno je Grase, svetska prestonica parfema. Posetili samo Fragonard, muzej parfema. Upoznali smo se sa tradicionalnim načinima ekstrakcije eteričnih ulja ruže, jasmina i narandžinog cveta, te sa načinom pravljenja mirisnih sapuna.
Obišli smo i katedralu Sainte-Marie-Madeleine iz 12. veka izgrađenu u romanskom stilu a potom smo slobodno istraživali uličice oivičene buticima i laboratorijama parfemskih majstora. Mirisi su me pratili svuda, baš kao uspomene koje sam kući poneo u obliku bočica parfema i sapuna. U kasnim večernjim satima vratili smo se u Kan.
Aix-en-Provence, grad fontana
Ranim jutrom, nakon doručka, krenuli smo za Aix-en-Provence, grad fontana i rodno mesto Pola Sezana. Iako se ne nalazi na samoj obali već tridesetak kilometara severno od Marseja, ovaj gradić će vas oduševiti, baš kao što je impresionirao i mene. U srcu grada se nalazi monumentalna fontana La Rotonde, gde sam uživao u šumu vode i svežem vazduhu.
Bulevar Mariabo vodio nas je pored niza trgova i manjih fontana, Verdon, Precheurs, Moussue, svaka sa svojom pričom i umetničkom vrednošću. Šetajući kaldrmisanim uličicama, probao sam i lokalne pekarske proizvode, čuvene kroasane koji se odlično slažu sa mirisom i ukusom tamošnje sveže kafe.
Grad je mirisao na lavandu i masline, a arhitektura starih palata i sve četiri glavne avenije oblikovane po rimskom uzoru potvrdile su zašto je Aix simbol Provanse. U popodnevnim satima krenuli smo ka Nimu, ali atmosfera Aix-en-Provencea je ostala da nas prati tokom celog puta.
Nim, francuski Rim
Popodne četvrtog dana putovanja bilo je rezervisano za Nim ili francuski Rim, kako ga često nazivaju. Grad je udaljen oko 60-tak km severoistočno od Monpeljea i oko 120 km severozapadno od Marseja. Prvo što smo obišli u Nimu je odlično očuvani Rimski amfiteatar iz prvog ili drugog veka, koji se nakon borbi gladijatora daleko kasnije koristio i za tradicionalnu borbu sa bikovima, poput onih u Španiji. Tu je Maison Carree, antički hram korintskog stila iz prvih godina nove ere, koji je deo je UNESCO baštine.
U večernjim časovima smeštaj u hotelu bio je prijatna oaza nakon dana punog istorije. Dok smo ispijali čašu vina na terasi, razmenjivali smo utiske o rimskim drevnim civilizacijama i uživali u pogledu na osvetljene antičke spomenike.
Arl, grad Van Goga i Marsej, jedna od najvećih luka Evrope
Sledeći grad na našem proputovanju Azurnom obalom i Provansom je bio Arl. Grad koji je svojim kistom proslavio Vinsent Van Gog. Iako nije dugo ostao u njemu, neke od svojih poznatih slika, kao što su “Most u Arlu”, “Zvezdana noć nad Ronom”, “Suncokreti”, “Žuta kuća” i “Terasa kafića noću”, je stvorio baš ovde. Ukoliko i vi kao i ja prošetate trgom Forum i dalje možete posetiti ugostiteljski objekat u kome je Vinsent odsedao, samo što je promenio ime u odnosu na vek ranije. Pogađate, sada se zove “Kafe Van Gog”.
Simbol grada je Arena u Arlesu iz prvog veka pre nove ere koja je mogla da primi do 25.000 gledalaca. Tu su i Rimski teatar iz istog perioda, ostaci Konstantinovih termi i obelisk iz 4. veka.
Nakon obilaska Arla krenuli smo u Marsej, drugu nezvaničnu prestonicu Francuske. Grad je prepun znamenitosti, a mi smo najpre obišli gotičko-vizantisku katedralu Notre-Dame de la Garde. Građena je od 1853. do 1864. godine, na mestu stare kapele sa početka 13. veka. Sa brda na kome se nalazi katedrala pruža se neverovatan pogled na luku Marsej.
Tu je i stara luka u Marseju koja predstavlja srce grada i vrvi od mediteranskog načina života i šarma. Ribari svako jutro nude sveže ulove, dok se šetalište i kafići, restorani i barovi ispune ljudima. Slobodno vreme sam iskoristio da sa par prijatelja koje sam upoznao na putovanju uživam u zalasku sunca uz zvuke uličnih muzičara i miris mora koji ispunjava vazduh. Kasno uveče krećemo nazad za Nim.
San Remi i Avinjon, umetnička idila i raskoš papske palate
Još jedna fakultativa koju ne smete propustiti su San Remi i Avinjon. Nakon doručka i nešto manje od sat vremena vožnje stižemo u San Remi. Mali gradić sa uskim ulicama, fasade boje peska i umetničke galerije pričale su priču o Nostradamusu i Van Gogu. Čuveni slikar o koga evo ponovo pominjem u istom putopisu je San Remi isticao kao svoje omiljeno mesto.
U podnožju brežuljka oko dva kilometra južno od centra grada nalaze se ostaci antičkog grada Glanum, koji su otkriveni između 1921. i 1925. godine, a čiji hramovi i mauzoleji datiraju još iz drugog veka pre nove ere. Šetnja pored i dalje očuvanih rimsko‑galskih kupatila i monumentalnog slavoluka pruža uvid u urbani život drevnih stanovnika ove regije. Pored umetnosti, San Remi je i rodno mesto Michel de Nostredamea, poznatog kao Nostradamus, pa sam u lokalnom muzeju imao priliku da saznam više o njegovom životu i proročanstvima. Ovaj spoj istorije, umetnosti i seoske idile učinio je San Remi nezaobilaznom stanicom naše provansalske avanture.
Popodne šestog dana putovanja smo stigli u Avinjon, nekadašnju papsku prestonicu. Zadivljujuće masivne zidine i kule Papske palate (Palais des Papes), izgrađene tokom 14. veka kao sedište šest papa tokom Avinjonskog egzila, su me očarale. Dok sam se divio masivnim odbrambenim zidinama i detaljima kamenih kapiteli, shvatio sam koliko je ovaj kompleks važan ne samo za crkvu, već i za razvoj arhitekture i umetnosti tokom srednjeg veka.
Zatim smo zajedno kročili u Baziliku Svetog Petra i katedralu Notre‑Dame des Doms, iz 12. i 14. veka, gde su nas gotički lukovi i moćni zvonik vraćali u doba kada je grad bio centar hrišćanskog sveta. Na kraju, prešli smo i čuveni most Pont Saint‑Benezet, poznat i kao „Avinjonski most“, čija je izgradnja započeta oko 1177. godine. Prvi put sam čuo legendu o mladiću koji je, navodno uz božju pomoć, izgradio prvi luk mosta u jednoj noći. Kamen po kamen, monumentalna struktura nas je vodila kroz priče o ratovima, pomirenjima i hodočašćima, pa smo zajedno osetili kako duh mitova i stvarnosti i danas živi u svakom svodu i stubu ovog fascinantnog grada.
Nica, plavetnilo mediterana i istorijski šarm
Poslednji dan putovanja bio je rezervisan za Nicu, i bio je nezaboravan od prvog do poslednjeg trenutka. Nica je osnovana kao helenistička kolonija pod imenom Nikaia oko 350. godine pne, da bi kasnije postala deo Rimskog carstva, a potom i srećna luka Kraljevine Sardinije od 1388. do 1860. godine. U to vreme su lokalne aristokrate i britanska gospoda gradili raskošne vile pored obale, što je kulminiralo izgradnjom čuvene Promenade des Anglais 1822. godine, finansirane donacijama uglavnom Engleza. Dok smo šetali tim legendarnim šetalištem, uživao sam u pogledu na plavetnilo Mediterana i zamišljao kako su se u 19. veku ovde odmarali i plemići i umetnici, ostavljajući iza sebe arhitekturu kojoj se danas svi divimo.
U starom delu grada, Vieux Nice, dočekale su nas kaldrmisane ulice pune kuća pastelnih boja i mirisa socce, tradicionalnog slanog specijaliteta, nešto poput palačinki, koji sam naravno morao da probam. Na mestu gde su se nekada uzdizali rimski hramovi, danas se nalazi Trg Massena, ukrašen fontanama i crvenim fasadama, projektovan po uzoru na italijanske renesansne prostore početkom 20. veka. Uspeli smo da obiđemo i Colline du Chateau, park na kojem su se nekada nalazile antička utvrđenja i odakle se pruža panoramski pogled na celu luku, još jedan fantastičan doživljaj za kraj ovog predivnog putovanja.
Putovanje kroz Provansu i Azurnu obalu sa Trip Top Travel-om bilo je više od odmora, bilo je festivalsko iskustvo za sva čula. Spoj glamura i istorije, mediteranske prirode i kulturnih skrivenih bisera koje me je ostavilo bez daha, ali punog srca. Ako želite da osetite duh francuske rivijere iz prve ruke, tvrdim vam da je ovo putovanje pravi izbor, moje iskustvo to potvrđuje!
Ivan Lukić
