Ako boravite u nekoj od južnoameričkih zemalja velika je verovatnoća da ćete čuti brojne šale na račun Čilea, prvenstveno zbog njegovog geografskog položaja. Jednu od mnogobrojnih, a koje se i danas sećam, čuo sam od jednog Peruanca u nekom baru u Limi pre nekoliko godina. On kaže da kad bi nas trojica bili u Čileu nema šanse da bi mogli da stanemo jedan pored drugog već bi morali stalno da idemo u koloni. Ako bi i stali jedan pored drugoga jedan bi zasigurno prešao u Argentinu, a drugi bi pao u Pacifik.
Posle tri dana i dve noći vožnje kroz bolivijsku pustinju stiže se na čileansku granicu u blizini mesta San Pedro de Atakama. Dok se približavamo granici vozači nas opominju: La frontera chilena, no frutas, no semillas. Ono što žele reći jeste da je čileanska carina veoma stroga i da je posebno zabranjen unos bilo kakvog voća, a posebno semenki.
Nakon prelaska bolivijske granice vozač nas požuruje. Ubacujemo stvari u mini-van i guramo se da zauzmemo prvo slobodno mesto. Vrata se zatvaraju i on juri kroz nekoliko kilometara ničije zemlje.
Na čileanskoj granici gužva, više kombija čeka jednih iza drugih da uđe u zatvorenu komoru gde se vrši pregled putnika i njihovih prtljaga. Vozač nam deli bombone. Kaže da ćemo u najboljem slučaju čekati bar dva sata. Juče je čekao četiri, prekjuče čak šest.
Pošto smo završili sa graničnom kontrolom opet smo svi u kombiju koji se kao da leti, dok se spušta kroz pustinjske padine ka obližnjem gradiću San Pedro. Osećamo pritisak u ušima kao pri sletanju. Sa skoro 5000mnmv na blizu 2000mnmv za manje od pola sata. Temperatura raste, a sa njom i raspoloženje svih prisutnih. Konačno civilizacija, topao tuš i normalan krevet. Nakon boravka u pustinji to deluje kao pravi luksuz. Dobrodošli u Čile!
Čile – zemlja mršavica, kako je opisuje Pablo Neruda, prostire se 4630km duž obale Pacifika, dok njegova širina na pojedinim mestima iznosi samo 180km. Oivičena Pacifikom na zapadu, Andima na istoku, pustinjom Atakama na severu i Ognjenom zemljom na jugu, čileanska teritorija je dom za 17 miliona njenih stanovnika.
Na ovoj teritoriji nekada su živeli Mapuče indijanci – sinovi zemlje. Sredinom 16.veka na ove prostore stiže španska kolonijalna vojska predvođena Pedrom Valdivijom, koja uspeva da ih porazi, a sam Valdivija osniva današnju prestonicu Santjago.
Da vladati Čileom nije nimalo lako uveriće se i sam Valdivija koji će nedugo zatim izgubiti život u sukobu sa Mapuče plemenom, ali i mnogi posle njega, pa je istorija Čilea vrlo burna. Preživeli su Čileanci brojne političke nemire, državne udare, vladavine vojnih hunti, inflaciju ali prirodne katastrofe usled velike trusnosti ovog područja. To im je omogućilo da izgrade državu koja je među najprosperitetnijim u celoj Južnoj Americi i da neke svoje proizvode poput čileanskog vina i čilenaskog bakra učine svetski priznatim i prepoznatljivim.
Prestonica Santjago, sa 6 miliona stanovnika najveći je grad Čilea. Svojom evropskom arhitekturom pod jakim španskim uticajem ne možete se odati utisku da ga ne poredite sa Madridom. Ulice velike i široke, veoma često nisu dovoljne za brojne automobile i vozila gradskog prevoza, ali sa druge strane vrlo čiste i uredne. Samo gradsko jezgro od pre neku godinu sačinjava nekoliko ulica koje su zatvorene za saobraćaj i predstavljaju jedinstvenu pešačku zonu u kojima se nalaze brojni butici, najrazličitije radnje i naravno kafeterije.
Kafeterije su ono po čemu je Santjago poznat. Većina njih, svakako onih najboljih nalazila se na samoj ulici, gde je prostor veoma ograničen pa se postavilo pitanje kako primiti i uslužiti što veći broj ljudi. Jedan domišljati Čileanac dosetio se da izbaci stolice, ostavivši samo stolove, a taj nedostatak nadomestile bi zgodne devojke u uskim šortsevima koje bi posluživale goste i neobavezno sa njima razgovarale. Ubrzo na stolice više niko nije ni mislio, a zbog njihovih razgolićenih nogu ove kafeterije su dobile ime – Café con piernas i kako tada, tako i danas ostale su veoma popularne među stanovnicima Santjaga.
Pored kafe, mnoge druge stvari trebate da probate kada ste u Santjagu. Sa nekima od njih ste se možda susreli u drugim zemljama Latinske Amerike pa ćete opradvdano postaviti pitanje, da li je ovo čileansko?
Otkriću Vam jedno zlatno pravilo ako nešto nije slatko onda to definitivno nije iz Čilea. Čileanci vole slatko više nego sve njihovi susedi zajedno i to se jednostavno vidi u svim njihovim jelima i pićima. Na primer: Pisko piju sa kolom, umesto sa limunom, a pivo sa fantom.
Dok šetate širokim ulicama Santjaga, na svakom koraku možete pronaći mate con huesillos, pšenicu natopljenu u šećernom sirupu sa breskvom u sredini, sličnoj onoj iz kompota, za koju kažu da je idealna opcija i kad ste gladni i kad ste žedni. To je nešto što nikako ne smete propustiti ukoliko se nađete u ovom delu sveta.
Parkovi Santjaga su nešto što ostavlja poseban utisak. Veliki i prostrani, popunjeni brojnim skultpurama deluju kao muzeji na otvorenom. Dobar deo skulptura Čileanci su dobili 1910,za proslavu stogodišnjice svoje nezavisnosti odnosno početka borbe sa Špancima. Posebno lep je Parque Forestal (Šumski park) kroz koji kad prođete izlazite na most preko rečice Mapuče koji vas dalje vodi u Belavistu, boemsku i studentsku četvrt Santjaga. Ovaj deo poznat je po jeftinom pivu i dobrom noćnom provodu, ali sve većim dolaskom turista mogu se primetiti i neki fensi kafići za koje definitivno ne važi da su jeftini.
Kada ste već ovde nemojte da odete, a da ne probate nešto što Čileanci prosto obožavaju –Teremoto (zemljotres). Teremoto je koktel koji se da bi bio sladak, pravi od slatkog vina u koji se doda da bi bio slađi sladoled od ananasa, i zatim na sve to još sok od nara. Za pomenuto ime je zaslužan zbog otežanog hodanja nakon njegovog konzumiranja pa ćete imati osećaj da vam se zemlja pomera ispod nogu, kao da je u toku pravi zemljotres.
Santjago je prava svetska metropola. Prostrane ulice koje odjekuju veselim razgovorima lokalnih stanovnika, divne parkove, prelepe građevine sa španskim uticajem, kafeterije u kojima se uživa u slatkim poslasticama i koktelima koji će vas ostaviti bez ravnoteže. To je samo mali delić onoga što Santjago ima da ponudi. Dakle, kada sledeći put posetite Južnu Ameriku, ne zaboravite da svratite u ovu prelepu zemlju i uživate u svemu što ona pruža.
Nenad Petrović
https://www.instagram.com/gajdo_san/
https://www.facebook.com/gajdosan/
