Između Španije i Francuske, tamo gde Pirineji paraju nebo, gde se granice brišu, a identitet ostaje, svoj dom pronašli su Baskijci, narod koji govori jednim od najstarijih jezika, čije poreklo lingvisti pokušavaju da otkriju decenijama i Andoranci, oni koji su uspeli da sačuvaju svoju državu, uprkos svemu što bi trebalo da ih izbriše sa mape. Visoke planine među njima nisu granica, već čuvar onoga što je najvrednije, identiteta. Života koji se živi onako kako i treba, sa strašću! Baskija i Andora, putovanje je za one koji ne žele samo da vide, već i da osete, da probaju. Vino koje u sebi nosi istoriju, pamti ruke vinara, zemlju iz koje je niklo i sunce pod kojim je sazrelo. Tradicionalne pintxose što se ne jedu na brzinu, već daju razlog više da se sedi, razgovara, da se živi trenutak. Vazduh što možda “seče” pluća ali zato srce vraća na pravo mesto.
Pridružite nam se na još jednoj sjajnoj avanturi jer tamo gde se Pirineji dele, a narodi ne razdvajaju, čekaju nas Baskija i Andora, putovanje kroz šarmantne, visoke gradove, upoznavanje sa istorijom, kulturom i običajima divnih ljudi koji su opstali bez želje da se asimiluju jer odavno znaju, život je maraton koji se trči sopstvenim tempom!
Torino, putovanje u grad Fiata i Juventusa
Avanturu počinjemo u glavnom gradu regije Pijemont i prvoj prestonici Italije, pre no što je Rim uzeo titulu i nikad je nije vratio. Grad Fiata koji je uvek bio više od automobila, bio i ostao zvezda čitave regije. Grad u kom je fudbal religija, a svaka utakmica Juventusa, liturgija u crno belim dresovima. Palazzo Reale, nekada dom dinastije Savoja, podseća da je Torino nekada bio sedište moći iako danas živi dostojanstveno i tiho.
Mole Antonelliana, simbol grada visok 167 metara, čuva nacionalni muzej kinematografije, raj za ljubitelje filma, dok katedrala krije Turinski pokrov, misteriozni artefakt koji privlači vernike da se poklone i skeptike da ospore. Pošto prošetate do reke Po i uživate u pogledu, na trgu Piazza San Carlo, među baroknim fasadama, čeka vas bicerin, topli zagrljaj espresa, čokolade i mleka što Torino obožava još od 18. veka. Na Porta Plazzio pijaci, jednoj od najvećoj u Evropi, kupujte sa lokalcima, probajte angolotti del plin, ručno pravljenu pastu punjenu mesom i gianduja čokoladu, onu pravu koju je Torino poklonio svetu. Nagradite sebe čašom Barolo vina iz obližnjih vinograda dok uživate u danu koji klizi sporim tempom, koji moderna Italija polako zaboravlja.
Saragosa, grad Mavara, Jevreja i Hrišćana
Na obali reke Ebro, dočekače nas Saragosa ili Zaragoza, glavni rad španske, autonomne zajednice Aragon. Rimljani su ovde osnovali koloniju, Mavari zidali palate, Jevreji i Hrišćani živeli skupa, ne svađajući se oko Boga, znajući da je samo jedan.
Šetaćemo ulicama koje još uvek pamte osvajače, vladare i sve narode koji su ovuda prolazili i ostajali. Ostavili tragove koji su i dalje primetni u arhitekturi što kombinuje stilove, u atmosferi što ne pripada nijednoj veri već svima njima. Posetićemo jedno od najvažnijih mesta hodočašća u čitavoj Španiji, Baziliku de PIlar, čiju unutrašnjost krasi freska koju je oslikao sam Goya, dok se njenih jedanaest kupola preslikavaju u reci Ebro. Uživati u atmosferi starog grada prepunog tapas barovima u kojima se služe nezaobilazni španski specijaliteti chorizo i patatas bravas uz vino iz Aragona. Na Plazza del Pilar trgu, osetićemo puls grada i svakodnevnog života ljudi koji ne kriju ponos što su Aragonci i svojim domom nazivaju baš Saragosu, grad u kom je različitost oduvek bila bogatstvo, nikako pretnja.
Bilbao, Baskija u malom
Bilbao, Baskija u malom, industrijski ponos severne Španije, grad čelika i radnika čije su ruke gradile brodove za celi svet. A onda je 1997. godine Frank Gehry, digao zgradu nepravilnog geometrijskog oblika koja se prelama na suncu, spektakularni muzej Gugenhajm i nekada siv, zatvoreni grad pretvorio u moderan, turistički al i dalje prkosno baskijski. Ogromno zdanje od titanijuma, stakla i kamena, postaje ne samo simbol grada već i dokaz da se može “umreti” kao industrijski gigant i ponovo “roditi” kao prestonica kulture bez da se izgubi ono što jesi, čelik pretočen u umetnost.
Na obali reke Nervion, velike hale, zamenile su galerije i kafići. Nižu se stari mostovi i novi neboderi, u potpunom skladu koji malo koji grad ume da postigne. U parku Dona Casilda Iturrizar lebdi mir između dva poglavlja, onog modernog i onog starog Bilbaa. I upravo tamo, u uskim ulicama starog grada, Casco Viejo, grad menja ton. Jaki mirisi i glasni razgovori, kao da vas navode do pintxos barova u kojim se život odvija za šankom. Baskijci znaju da u malim zalogajima uživaju satima jer pintxosi nisu samo šarena hrana naslagana na komadima hleba već društveni ritual koji spaja ljude bolje od bilo čega. Uz to je obavezan i txakoli, lokalno belo vino što se toči sa visine i pucketa pod nepcima kao da slavi svaki trenutak. Putovanje u Baskiju, a pre svega putovanje u Bibao, naučiće nas da sve ima smisla dokle ima i ponosa jer on se ne prodaje, samo se deli. Dok se navija za Athletic Bilbao za koji igraju samo Baskijci, za šankom uz čašu baskijskog vina, uz par reči baskijskog jezika koji retko ko razume…I to nikome ne smeta jer u svetu koji se stalno trudi da impresionira, Bilbao je odlučio da ostane svoj i u tome leži sva njegova lepota.
Andora la Vella, najviša prestonica Evrope
Duž reke Valira, na 1023 metara nadmorske visine, dočekaće nas Andora la Vella, najviša prestonica Evrope, koja kao da testira koliko prostora je zapravo dovoljno da se živi punim plućima, bukvalno! Možda nema mesta za razmetanje u prostoru ali ima u šopingu! Butici, parfimerije, prodavnice elektronike i osmesi prodavaca koji znaju da ste došli “samo da pogledate” ali ćete svejedno kupiti ono što niste planirali jer niske cene za čas “ubede” da vam baš to treba. Avinguda Mertixell je srce grada i glavna ulica oko koje se sve vrti. Lokalci, turisti, reklame, izlozi. Stari deo grada je mali ali vrvi od svakodnevnog života. Kamene kuće sabijene jedna u drugu, ulice uske, veš na štrikovima, muzika u barovima, miris kafe i vina svuda! Uživajte u lokalnoj hrani koja ne zna za industrijsku obradu, u čistom vazduhu, u čaši lokalnog likera od oraha i biće vam jasno zašto su baš Andoranci, najdugovečniji narod u Evropi.
Đenova, La Superba koja je vladala morima
Đenova, glavni grad Ligurije i najveća luka Italije. Rodni grad Kristofera Kolumba, sedam vekova je bio republika pomorskih vladara. La Superba ili ponosna kako su je zvali, trgovala je sa celim svetom dok je ostatak Evrope još učio da čita. Via Garibaldi, srce renesansnog i baroknog nasleđa, vodiće vas do Palazzi dei Rolli, 42 palate, upisane na UNESCO listu svetske baštine, koje čuvaju umetnine i predmete iz života najmoćnijih đenovskih porodica. Palazzo Rosso, Palazzo Bianco i Palazzo Doria-Tursi, danas su pretvorene u muzeje u kojim možete uživati u delima Karavađa, Rubensa i Veronesa. Popnite se do dvorca iz 19. veka, Castello d’Albertis i uživajte u pogledu na luku i more. Prošetajte, starim ribarskim kvartom i uživajte u autentičnom dodiru lokalnog života kroz sjajne domaće ukuse. Focaccia genovese, trofie al pesto i farinata su lokalni klasici, a čaša Vermentino ili Pigato vina, obogatiće vaš doživljaj Đenove.
La Specia, vrata za Cinque Terre
U “Zalivu pesnika”, smestio se živopisni ligurski grad La Spezia, na turističkoj mapi najpoznatiji kao polazna tačka za otkrivanje Cinque Terre. Međutim, ovaj grad ima mnogo više da pokaže od pet najpoznatijih sela Italije u pozadini. Krajem 19. veka, izgradnjom vojnog arsenala, La Spezia je postala strateški centar italijanske mornarice ali i trgovačko središte čitave zemlje. Danas, između jarbola i brodova, živopisnih pijaca i uskih ulica, odvija se jednostavan svakodnevni život, pravog italijanskog grada. Uživajte u pogledu na zaliv koji je čuveni pesnik Shelly nazivao domom dok probate sveže domaće morske specijalitete, pre no sednete na voz za Cinque Terre, gde Italija živi sporije i stvarnije.
