Kažu da kada je Bog stvarao svet, šesti dan zadovoljan onim što je napravio, spustio je poljubac i to na mesto gde je danas Sicilija.
Dobrodošli na najveće ostrvo Sredozemnog mora, gde živi 5,5 miliona ljudi i koje se u Italiji smatra kolevkom civilizacije.
Sicilijanci su narod koji živi u dve stvarnosti. Zona gde smo mi bili smešteni, zona na obali Jonskog mora, računa se kao najmoderniji deo Sicilije. Ali, ako biste letovali na obali Tirenskog mora ili ako biste imali priliku da neko vreme provedete u unutrašnjosti ostrva, tamo biste itekako upoznali tu drugu, konzervativnu i tradicionalnu Siciliju. Imali biste utisak da ste ušli u neki vremeplov, navili ga na unazad 100 godina i izašli u neko drugo vreme, možda u neki od Felinijevih filmova. Pravila se tačno znaju a sva pravila su davno napisana, onda kada su Mavari vladali ovim ostrvom. Osim tih pravila, ostaviće još mnogo, mnogo toga iza sebe. Ne samo grad Palermo, koji će za vreme njihove vladavine biti jedna od najvećih prestonica čitave Evrope, ostaviće nešto o čemu Sicilijanci najviše pričaju, a to je svakako hrana. Ostaviće kanale za navodnjavanje koje Sicilija i dan danas ima, razne poljoprivredne kulture kao što je na primer crvena pomorandža, koja je proglašena kao autohtona vrsta sa Sicilije, ustvari je doneta sa severa Afrike, isto kao i breskva, lubenica, jasmin…
Obilazak ostrva započeli smo u najpoznatijem letovalištu na obali Tirenskog mora, Ćefaluu. Na putu do ovog šarmantnog mesta, pričali smo o Eolskim ostrvima, o običajima, tradiciji samih Sicilijanaca. Sa svakom tom ispričanom pričom jasno je koliko je ovo neka drugačija Italija od one koju ste imali priliku da upoznate i ne možete da se ne divite Sicilijancima što im, pored svih teškoća i zbog činjenice da život na ovom ostrvu nije ni malo lak, ne manjka optimizma, života, gostoprimivosti i to je definitivno nešto sa čime ćete se susretati na svakom koraku dok boravite na Siciliji. Čuveni Garibaldi će upravo sa Sicilije krenuti sa osvajanjem i čišćenjem raznih italijanskih zemalja od drugih vlasti. Sicilijanci danas imaju veliku autonomiju, imaju svoj Parlament, Vladu, veliki nivo samostalnosti i svaki Sicilijanac će vam reći da je prvo Sicilijanac, tek onda Italijan. Centar grada Ćefalua je trg oko normanske katedrale iz 12. veka čiju će izgradnju naručiti Ruđero II, jedan od najznačajnijih sicilijanskih vladara. Posetili smo autentičnu srednjevekovnu perionicu veša, uživali u uličicama prepunih restorana, suvenirnica koje su nas dovele do prelepe plaže gde smo proveli ostatak dana uživajući u jednom od sicilijanskih specijaliteta, brioche con gelato, odnosno sladoled koji se služi u hlebu.
Istraživanje ostrva nastavili smo u gradovima koji su bili deo Velike Grčke, Noto i Sirakuza. Noto je grad koji se od 2002. godine nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine kao izvrstan primer dobro očuvanog kasnobaroknog grada iz 18. veka. Dok smo šetali glavnom ulicom Vitorio Emanuele, uživali smo u prelepim građevinama koje su nas okruživale, Trijumfalna kapija, crkva svetog Franje Asiškog koja se nalazi na trgu Imakolata, što znači besprekoran. Na glavnom gradskom trgu smeštena je katedrala svetog Nikole i gradska većnica, nekada palata plemstva koju krasi dvorana ogledala. Nakon slobodnog vremena uputili smo se prema Sirakuzi, Arhimedovom gradu, najpoznatijoj ličnosti Sirakuze koji će izmisliti katapult, minsko polje, a sve u cilju odbrane od neprijatelja koji su želeli za sebe ovaj grad. Dok smo šetajući čarobnom Sirakuzom pričali, ne samo o ovom genijalnom pronalazaču, već i o Dioniziju Starom koji je bio odličan strateg i koji će napraviti set zidina ispred kojih će se Rimljani mučiti i preznojavati dve godine ne bi li ih osvojili, o svetoj Luciji koja je zaštitnica ovog grada, uživali smo u graniti, zaleđenom osvežavajućem napitku koji se prodaje u različitim ukusima.
Sledeći dan je bio rezervisan za upoznavanje sa glavnim gradom ostrva, Palermom. S obzirom na to da smo na putu do Palerma prolazili kroz sami centar ostrva, bili smo u prilici da vidimo grad Enu koji se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini u čitavoj Italiji, na 1100m. Jedan je od većih gradova na Siciliji, sa 90000 stanovnika i grad je poznat po svom izuzetno prestižnom poljoprivrednom fakultetu.
Istorija Palerma vezana je za Feničane, njihova kolonija nalazila se gde i današnji Palermo, a zvala se Ziz. Ipak, za veme Mavara, u 9. veku, napraviće se današnja okosnica za grad Palermo. Grad je smešten u ravnici koji je sa tri strane okružen brdima, a brda su puna izvorima vode i to je bio razlog zašto su muslimani odlučili da baš ovde naprave grad a ne negde drugo. Nakon njih došli su Normani koji su ostavili niz prelepih građevina u gradu, a s obzirom na to da je stil gradnje bio mešavina arapskog i novog, normanskog, nastao je jedan poseban umetnički stil koji se ovde zove arapsko-normanski stil. UNESCO je pre par godina odlučio da se te građevine zaštite kao spomenici svetske baštine. Jedna takva je Katedrala koju smo imali priliku da vidimo. Inače, najpoznatiji vladar među Normanima, koji će s pravom dobiti nadimak „STUPOR MUNDI“-odnosno čudo sveta, bio je Federiko II. To čudo će biti najmoćnija osoba Evrope koja će nositi krunu Kraljevine Sicilije i krunu Svetog Nemačkog Rimskog Carstva. Najlepši trg u gradu je trg četiri ugla na kojem se nalazi Fontana srama koja je dobila takvo ime zbog nagih figura što muških, što ženskih. Teatro Masimo je pozorište koje je poznato po tome što su se tu snimale scene iz Kuma III, konačni obračun između klana Korleone i ostalih mafijaša. Upoznavanje sa ovim gradom, do samo pre 20 godina, ne bi bilo moguće jer bi postojala realna opasnost da neko od nas završi kao kolateralna šteta u sukobima mafije. Brojni su tragovi po Palermu koji svedoče o tom periodu, pa tako, na svim mestima, gde su ubijeni poznatiji mafijaši postoje ploče sa datumom kada je ubijen, ko je ubijen i ko ga je ubio. Palermo, iako glavni grad, gde biste uvek očekivali da je situacija najbolja, živi onu drugu, tradicionalnu i konzervativnu, gore pomenutu stvarnost.
Najbolje mesto gde možete da doživite onu modernu, mondensku Siciliju je bajkovita Taormina. Dok smo ispijali aperol i uživali u tradicionalnom sicilijanskom dezertu kanolima, u jednom od barova na vidikovcu, nismo mogli da odvojimo pogled od vulkana Etne, koji smo ranije, tog dana i posetili. Ta lepotica koja se ponosno i prkosno uzdiže iznad obale Jonskog mora ostavila nas je bez daha dok smo uživali u prirodi koja je okružuje, šetali po ugašenim kraterima, degustirali lokalni med i kupovali suvenire načinjene od lave.
Poslednji dan ostavili smo za posetu Kataniji, gradu od lave kako je zovu. S obzirom na to da se nalazi u podnožju vulkana Etne, u svojoj istoriji je bila više puta uništena, a brojne građevine su se, u toku njenog ponovnog obnavljanja, pravile od lave. Katanija je drugi grad po veličini na ostrvu posle Palerma, grad čija je zaštitnica sveta Agata, a Katedrala koja je posvećena ovoj svetici dominira glavnim gradskim trgom, grad koji je rodno mesto čuvenog kompozitora Vinćenca Belinija, a čije će najpoznatije delo „Norma“, dati ime fenomenalnom specijalitetu, pasti, a sos za istu se pravi od plavog patlidžana, paradajza, rikota sira i bosiljka. Nismo propustili priliku da je probamo. Izmedju ostalog, Katanija je odličan izbor kada je u pitanju šoping. Ulica Etnea je prepuna radnji u kojima svako može da pronadje nešto za sebe.
Dok smo se na trajektu, koji nas Mesinskim moreuzom, prevozi do kontinentalnog dela Italije, opraštali sa ovim jedinstvenim ostrvom, u sebi sam već znala da ću se Siciliji ponovo vratiti, jer nam je dala toliko razloga za to.
Tijana Krstić
https://www.instagram.com/tijana_krstic/
