„Putovanja Vas prvo ostave bez reči, a onda nas pretvore u pripivedača“, rekao je još u dalekom XIII veku Ibn Batuta, islamski istraživač i putnik.
Često je teško rečima dočarati svu lepotu i draži određenih destinacija i preda mnom je nimalo lak zadatak kojim ću pokušati da čitaocima i ljubiteljima putovanja što je moguće verodostojnije približim državu za koju se vezuju brojna oprečna razmišljanja i stavovi, a koja sasvim sigurno ostavlja bez daha, a to je Republika Turska. Zemlja kafe, baklave, lala, predivnih pejzaža i bogate arhitekture, ljubaznih i gostoljubivih domaćina.
Kako sam naziv ture kaže – Velika turska avantura, mogla bi se nazvati pravom avanturom, sa koje smo se vratili bogatiji za jedno predivno i nesvakidašnje iskustvo i na kojoj smo mogli da se upoznamo sa najrazličitijim krajevima i predelima ove prelepe zemlje, koja definitivno ima toliko toga da ponudi.
Naša avantura, duga nepunih 5500km počela je u Istanbulu, gradu koji je priča za sebe i koji me svaki put iznova ostavi bez daha. Najveći grad u Evropi, jedini grad na svetu koji se nalazi na dva kontinenta, sa bogatim naleđem evropske i azijske kulture, spoj modernog i orijentalnog, Zapada i Istoka, leži na Bosforu koji spaja Crno i Mramorno more i deli Evropu od Azije. Jasno je zašto je ovaj grad pun suprotnosti poseban i jedinstven u svetu.
Itanbul, sam po sebi čaroban, u punom je sjaju u aprilu, mesecu lala, a malo je poznata činjenica da lale zapravo potiču iz Turske i da se gotovo svake godine organizuje Festival lala. Šetajući ulicama Istanbula, njegovim parkovima, upoznajući lokalno stanovništvo i njihove svakodnevne navike, upoznaćete ovaj grad na najbolji mogući način.
Velika je čast dočekati Vaskrs u Istanbulu, Vaseljenskoj patrijaršiji i crkvi Svetog Đorđa, čiji je patrijarh u rangiranju svih pravoslavnih patrijarha prvi među jednakima. Sedište patrijaršije je u prelepoj četvrti Fener, na koju se nastavlja živopisna i među turistima sve atraktivnija, boemska četvrt Balat. Ceo kvart je izuzetno fotogeničan i ima puno kafića u kojima možete popiti tursku kafu s ratlukom, crni čaj koji Turci tradicionalno piju ili možda sveže ceđeni sok od nara koji ne smete da propustite prilikom boravka u najvećem evropskom gradu. Đevrek, kao i onaj sa nutela punjenjem takođe su simboli Istanbula, a možete ih naći kod uličnih prodavaca po jako povoljnim cenama.
Sultanahmet, Sulejmanija, trg Taksim, sa kojeg se do Galata kule spušta poznata turistička, ali i ulica sa najrazličitijim prodavnicama odeće, kafićima, restoranima, poslastičarama, čuvena ulica Istiklal, kvartovi Ortokaj i Karakoj, Topkapi i Dolmabahče palata, samo su neke od znamenitosti koje bi trebalo da posetite u ovom magičnom gradu. Kada je Istanbul u pitanju, ono što jeste sigurno, to je da nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Nakon noćne vožnje i pređenih skoro 800km, stižemo u Kapadokiju i mesto Urgup. Kapadokija, smeštena u Centralnoj Anadoliji, jedna je od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj. Nestvarna priroda, sa jedinstvenom arhitekturom, tzv. „vilinskim dimnjacima“, hotelima u stenama, rodno mesto Svetog Đorđa i Svetog Grigorija, podzemni gradovi, prelepi konji, samo su neke od atrakcija u kojima ćete uživati prilikom posete Kapadokiji.
Ono što bih svakako izdvojila i bez čega ne bi trebalo da se vratite sa ove avanture jeste let balonom. Na stotine šarenih balona, različitih boja, poleće u otprilike isto vreme, pre svitanja. Cena vožnje nije mala, ali ono što ostaje jeste neprocenjivo, bajkovito, očaravajuće i svakako jedinstveno iskustvo za ceo život, na visini od oko 800 metara, kao i izlazak sunca koji ćete ovom prilikom doživeti. Nakon sletanja, od ljubaznih domaćina dobili smo sertifikate o uspešnom letu, nazdravili bezalkoholnim šampanjcem i sumirali utiske.
Ono što bih takođe izdvojila kao snažan utisak sa ovog putovanja jeste veliki uticaj hrišćanstva u ovoj regiji, kako za vreme Helena i Rimljana, tako i za vreme Vizantije, pa sve do dvadesetih godina prošlog veka. Više od 3000 crkava svedoči o uticaju i značaju hrišćanstva i pravoslavlja u Kapadokiji. Goreme, muzej na otvorenom, upisan kao svetska baština UNESKO-a, od izuzetne je važnosti za hrišćanstvo i mesto na kom su očuvane najlepše freske iz ranoizantijskog perioda.
Lokalitet koji me je takođe oduševio jeste manastir Selime, napušten još u 16. veku, a danas svakako poznat kao muzej i značajna turistička atrakcija. U neposrednoj blizini snimljeni su određeni kadrovi poznatog filma Ratovi zvezda.
Put nas je dalje odveo u Mardin, grad koji se nalazi nedaleko od granice sa Sirijom, a na prostoru nekadašnje Mesopotamije koja je od davnih vremena do danas imala veliku ulogu u brojnim civilizacijama.
Od svega što smo obišli na ovom putovanju, Mardin je, uz Kapadokiju moj favorit. Grad koji se nalazi na strmoj litici, prerežno arapske arhitekture, okerastih tonova, poznat po sirijskoj kafi, srebru, vinima izuzetnog ukusa i kvaliteta, ručno rađenim sapunima, zbog veoma tople klime, najbolje je posetiti s proleća.
Mardin, iako još uvek nije nadaleko poznata turistička atrakcija, veoma je topao i prijatan grad, u najvećoj meri zahvaljujući ljubaznim i gostoprimivim domaćinima. Ono što bih ovom prilikom istakla je da smo bili smešteni u hotelu koji datira još iz XIII veka, tačnije 1275. godine, što je samo po sebi specifično i drugačije iskustvo.
Posetili smo arheološko nalazište Dara, nekada istočnorimski utvrđeni grad na veoma važnom strateškom mestu, nedaleko od granice sa Sirijom, a danas svakako jedno od najznačajnijih istorijskih lokaliteta u ovom delu Turske. Ukoliko vas put navede u Mardin, koji je moja topla preporuka, mesta koja bi takođe trebalo da posetite jesu medresa Zindžirija, gde možete da uslikate svoje najlepše uspomene, u čemu su nama pomogli ljubazni domaćini, kao i jedan od najznačajnijih sirijskih pravoslavnih manastira na svetu, Manastir šafrana iz V veka.
Na putu ka našoj sledećoj destinaciji, glavnom gradu Ankari, napravili smo višečasovnu pauzu u mestu Halfeti, koje je poznato kao jedino na celom svetu u kom raste crna ruža, gde smo krstarili Eufratom, reci za koju sam prvi put čula u osnovnoj školi, iz istorijskih knjiga i u kontekstu stare Mesopotamije. Imali smo sreće da krstarimo između dva velika pljuska i uživamo u prelepim predelima, nestvarnoj prirodi i vidimo minaret potopljene džamije koji izvire iz reke.
Pretposlednja destinacija na ovoj našoj avanturi bila je Ankara, glavni grad Turske od 1923. godine, nakon što je proglašena Republika Turska i modernih reformi Mustafe Kemala Ataturka, poznatog kao oca svih Turaka. Iako glavni grad, Ankara u odnosu na Istanbul može dosta manje da ponudi svojim turistima, ali je svakako grad koji treba posetiti.
Sa tvrđave koja se nalazi na brdu iznad grada proteže se prelep pogled na ceo grad, domaćini su veoma srdačni u svim objektima, a mana je to što gotovo da ne poznaju ni reč engleskog, pa je komunikacija bila malo otežana u određenim situacijama.
Mesto koje je svakako najposećenije u Ankari jeste Anitkabir, mauzolej Mustafe Kemala Ataturka, mesto gde je sahranjen najveći turski državnik i general, osnivač moderne Turske. U muzeju možete videti više voštanih figura Ataturka u prirodnoj veličini, zatim automobile kojima se vozio, oružje, njegove lične stvari, biblioteku, a ono što je nama bilo najzanimljivije jeste smena straže i predaja dužnosti koja se obavlja na svakih sat vremena.
Poslednja dva dana proveli smo u Bursi, gradu bogate istorije, nekadašnjoj prestonici Osmanlijskog carstva, a danas četvrtom po veličini gradu u Turskoj. Bursa je danas poznata po kvalitetnoj svili i proizvodima od iste, koje možete kupiti u Koza hanu, delu gradkse pijace, u neposrednoj blizini Kapali čaršije u kojoj se nalazi veliki broj zlatara, prodavnica, restorana, a za ovaj grad karakteristični su i slatkiši od kestena, kao i ratluk.
Deo grada koji se meni najviše dopao jeste slikovit predeo sa kućicama različitih boja u neposrednoj blizini Zelene džamije.
S obzirom na to da smo u Bursi boravili na dan Bajrama, mnogi objekti su bili zatvoreni, a zbog loših vremenskih prilika nismo mogli da se vozimo najdužom žičarom na svetu sa koje se pruža nestvaran pogled na ovaj grad i kojom se veoma brzo stiže od planine do centra grada.
Ono što na samom kraju mogu da kažem jeste da je ovo jedno od lepših putovanja na kojima sam bila, a Turska je svakako zemlja u koju ću se svaki put rado vratiti.
Jelena M.
