Moldavija? Zašto uopšte idete tamo, šta ima tamo da se vidi?
Kada smo moja majka i ja rešile da se upustimo u novu avanturu sa Trip Top-om, rečenica iznad je bila ono što bismo najčešće čule kada spomenemo o kojoj se destinaciji radi. No ipak, nemirnog duha kakve jesmo, rešile smo da krenemo put istoka, u zemlje koje su nam tako blizu, a o kojima opet toliko malo znamo, uverene da itekako imaju šta da pruže – zemlje nepoznanice se često ispostave kao nebrušeni dijamant. A da li je tako bilo i ovaj put – hajde da vidimo!
Iako sam imala tu životnu sreću da putovanja postanu gotovo neodvojivi deo mog života i da postanem putnik sa lepim brojem kilometara, novih iskustava i poznanstava, klica putničke groznice i blage nervoze pre svakog putovanja je nešto što me verovatno nikad neće napustiti. Tog 14.10. spremismo se za našu novu avanturu i krenusmo put Beograda. Čim smo ušle u autobus dočekalo nas je par poznatih i dragih lica sa ranijih putovanja. Ekipa je kompletna i spremna za polazak!
Nakon noćne vožnje koja je protekla bez ikakvih problema (pozitivno razmišljanje često urodi plodom!) u jutarnjim časovima stigli smo u Jaši. Raspoloženi i uz zrake sunca krenusmo sa vodičem Goranom, našim Novosađaninom, u obilazak ovog interesantnog grada, kulturnog i privrednog središta rumunske pokrajine Moldavije. Jaši je živahan grad sa oko 400.000 stanovnika, a u našem narodu možda i najpoznatiji po tome što je često centar pokloničkih putovanja – naime, u ovom gradu se nalaze mošti Svete Petke, koje su u Saborni hram Mitropolije Moldavske prenete u 18. veku iz Carigrada. Iako smo u ovom simpatičnom gradu boravili samo nekoliko sati pre nastavka puta za Kišinjev, uspeli smo za kratko vreme da vidimo svetiteljku i celivamo mošti, koje su upravo zbog praznika Svete Petke koji se u Rumuniji obeležava 14.10. bile iznete ispred hrama. Srećne zbog neočekivanog i divnog iskustva, okrepljene svežim vazduhom i suncem, vratismo se malo pre dogovorenog polaska do autobusa, kako bismo nastavili put prema glavnom gradu Moldavije, Kišinjevu.
Kada smo ušli u Moldaviju, preplavila su nas pomešana osećanja. S jedne strane, utisak je da dolazite u zemlju koja je tako blizu a tako daleko, nama prilično strana i do skoro slabo dostupna, koja je prepuna prirodnih lepota i tih dana bila na najlepši mogući način prošarana jesenjim bojama, a s druge strane kada zađete u manja naselja pomalo truckavim i oronulim putevima, osetite jezu činjenice da je ovu zemlju u poslednjih dvadesetak godina napustilo preko milion ljudi. U večernjim satima stigosmo u Kišinjev. Obilazak narednog dana nam daje sliku o lepom i čistom gradu na reci Bik, sa oko 500.000 stanovnika. Turizam ove zemlje je svakako još uvek u povoju, što je (barem nama) čini neobičnom i pomalo egzotičnom. Što se tiče sporazumevanja, ako ne znate rumunski – podsetite se nekih ruskih fraza, pogledajte poneki ruski film radi pripreme, biće vam od pomoći. Vrhunac ponude i ponos Moldavije je svakako vinarija Milestii Mici, sa najvećim vinskim podrumom na svetu (ukupno 200 km dužine) i brojem boca koji danas već premašuje 2 miliona. Impozantno, a još impozantnije nakon vesele degustacije tri različite vrste vina koju su nam priredili domaćini iz vinarije. In vino veritas – tu se i naša ekipa sasvim opustila, uz salve smeha, muziku, pesmu i ples
Iako čovek još uvek nije zvanično izumeo mašinu za putovanje kroz vreme, kada uđete u Pridnjestrovlje imaćete upravo utisak kao da ste došli u SSSR. Glavni grad ove međunarodno nepriznate države je Tiraspolj, a već na samom ulazu možete s jedne strane videti spomenik Lenjinu ispred zgrade parlamenta a s druge sovjetski tenk, uz nezaobilazni simbol srpa i čekića. U ovom gradu na obali Dnjestra provodimo nekoliko sati, a zatim nastavljamo put ka Ukrajini i lepotici Odesi.
Dobro došli u drugu po veličini zemlju Evrope! Odesa je grad na jugu Ukrajine koji krasi obale Crnog mora i najznačajnija luka na istom. Nakon jutarnje izmaglice, oko podneva Odesa nam se ukazala u svoj svojoj jesenjoj lepoti. Nakon šetnje njenim divnim parkovima, uspešne potrage za spomenikom pomorandži i brojanja Potemkinovih stepenica (ravno 192!), svoje slobodno vreme u gradu smo proveli uživajući kako u čarima grada, tako i malog ali vrlo simpatičnog muzeja čokolade, a kasnije i obilazeći zgradu Nacionalnog akademskog teatra za operu i balet, čija lepota i raskoš se ne može opisati, već je najbolje da ih doživite lično. Naoružani raznim ukrajinskim slatkišima, pomalo umorni od šetnje ali veoma zadovoljni onim što nam je Odesa za tako kratko vreme pružila, uveče krećemo put Bukurešta.
Pariz istoka. Ovde imate sve – impozantnu Trijumfalnu kapiju koja je posvećena žrtvama Prvog svetskog rata, široke bulevare gde kraljuje Avenija pobede umesto Jelisejskih polja, a kada se ispred vas pojavi kolos, najveći simbol grada i perioda Čaušeskuove vladavine – Palata parlamenta, osećate se manjim od makovog zrna. Iz kog god ugla da je posmatrate, imate utisak da vas svih njenih 340.000 m2 okružuju sa svih strana, obavijajući vas svojom misterijom i pričama koje je prate, za koje možda nikada nećemo saznati da li su istinite i šta se tu sve krije. Na našu žalost, ovaj put nismo uspeli da obiđemo unutrašnjost palate – eto razloga da se putovanje ponovi! Tokom naše večernje šetnje i uživanja u slobodnom vremenu imali smo tu sreću da sasvim slučajno naletimo na prelepu Vodenu simfoniju (Simfonia apei) na Trgu Unije (Piata Unirii) od 2019. godine Bukurešt je ponosni vlasnik najdužeg sistema fontana sa koreografijom na svetu. Ukoliko se nađete u Bukureštu u letnjem periodu, od maja do oktobra, nemojte propustiti ovaj spektakl!
Najslađe, kao i uvek, ostavljamo za kraj. Fakultativni izlet u Terme Bukurešt – nema lepšeg načina za odmor i okrepljenje pre puta kući! Uživajte i opustite se u drugom najvećem spa centru u Evropi, zamislite da ste na tropskim ostrvima u The Palm sektoru, obradujte svoje telo masažom u Elysium-u ili razmrdajte svoje unutrašnje dete i probudite energiju u sektoru sa toboganima, talasima i mnogim drugim zabavnim dešavanjima. Sve što je lepo kratko traje, divan dan je zaista brzo prošao, te smo u večernjim satima krenuli put Srbije. Istoku nismo rekli zbogom, već samo doviđenja – uvereni smo da se ovako lepo putovanje u pomalo neobične krajeve mora barem još jednom ponoviti. A do tada – radujemo se istraživanju nekih novih destinacija, upoznavanju novih ljudi i učvršćivanju starih prijateljstava i ostvarivanja sledećih putničkih želja sa našom Trip Top ekipom!
Jasmina Đević
https://www.instagram.com/jasminadj85/?hl=sr
