O brigama koje se javljaju pre polaska: uklapanje, tempo, neprijatnost i zašto su one zapravo znak da razmišljaš ozbiljno, a ne da nisi spreman/a. Ako si prvi put odlučio/la da putuješ solo, velika je verovatnoća da te ne muči destinacija, nego sve ono oko nje. Ne brine te da li je mesto lepo, da li ima šta da se vidi ili da li ćeš se snaći. Brinu te stvari koje se ne pišu u programu puta i ne vide na fotografijama.
Hoću li se uklopiti u grupu?
Šta ako mi tempo ne prija?
Šta ako mi bude neprijatno?
Šta ako mi zatreba mir, a svi ostali žele druženje?
Ova pitanja ne znače da nisi spreman/a za solo putovanje. Naprotiv, ona znače da razmišljaš ozbiljno i odgovorno. Ljudi koji putuju „bez ikakvih briga“ najčešće ili nemaju iskustva, ili imaju potpuno drugačija očekivanja od putovanja.
Briga #1: „Šta ako se ne uklopim u grupu?“
Ovo je najčešće pitanje koje dobijamo. I gotovo uvek dolazi od ljudi koji su pažljivi i obzirni.
Važno je reći jednu stvar jasno:uklapanje na putovanju nije isto što i uklapanje u društvu kod kuće.
Na putovanjima se ljudi ne povezuju na osnovu karaktera, već na osnovu situacija. Delite isti ritam dana, iste utiske, mala oduševljenja. Niko ne dolazi sa očekivanjem da će odmah pronaći „najboljeg prijatelja“, i baš zato se povezivanja dešavaju prirodno.
Briga #2: „Šta ako mi tempo ne odgovara?“
Mnogi solo putnici se plaše da će biti prespori, prebrzi, ili da će nekome „kvariti plan“. Ova briga je posebno česta kod ljudi koji putuju prvi put u grupi.
Zato je važno razlikovati dve stvari: rigidno grupno putovanje i putovanje sa jasnom strukturom, ali fleksibilnim tempom.
Na dobro organizovanom putovanju postoji plan koji drži stvari na okupu, ali ne postoji pritisak da se svaki trenutak ispuni aktivnošću. Postoje pauze i slobodno vreme ali i mogućnost da nešto preskočiš bez da posebno objašnjavaš.
Briga #3: „Šta ako mi bude neprijatno?“
Ovo pitanje ljudi retko izgovore direktno, ali se često krije iza svih ostalih. Ne radi se o strahu od opasnosti, već o strahu od nelagode. Od onih sitnih, svakodnevnih situacija koje ne znaš kako ćeš doživeti dok se ne nađeš u njima.
Sa kim da sedim za večerom?
Da li moram stalno da pričam?
Šta ako mi treba mir i tišina?
Solo putovanje često prvi put donese suočavanje sa sopstvenim ritmom. Ali kada si u okruženju gde je normalno da neko ćuti, da se povuče ili da preskoči razgovor, ta nelagoda se brzo smanji.
Najveći pritisak na putovanjima ne dolazi od drugih ljudi, već od naših pretpostavki o tome šta se „očekuje“.
Šta je zapravo normalno da te brine
Normalno je da želiš da znaš kako stvari funkcionišu unapred.
Normalno je da želiš sigurnost i jasne informacije.
Normalno je da želiš da se osećaš prijatno, a ne „hrabro“.
Solo putovanje nije test samostalnosti niti dokazivanje i ne mora da bude izlazak iz zone komfora ako to ne želiš. Može biti jednostavno drugačiji način da vidiš svet.
Šta obično prestane da bude problem čim kreneš
Većina briga koje ljudi nose pre puta izgubi na težini vrlo brzo. Ne zato što nestanu, već zato što se pokaže da nisu bile prepreke, već nepoznanice. Kada osetiš da dani imaju strukturu, da niko ne broji tvoje korake, da niko ne beleži koliko si puta učestvovao/la u razgovoru tada prestaješ da razmišljaš o tome da si solo i počneš istinski da uživaš u putovanju.
Ako razmišljaš o prvom solo putovanju
Najvažnije pitanje nije da li si spreman/a, već da li si spreman/a da sebi dozvoliš iskustvo koje ne mora da liči ni na jedno prethodno.
Ako ti prija ideja da putuješ sam/a, ali ne i da budeš sam/a na tom putu, onda je vrlo moguće da si već bliže odluci nego što misliš.
Ako želiš da vidiš kako izgledaju putovanja koja su pogodna za solo putnike, pogledaj našu solo kategoriju.
Ako imaš konkretna pitanja, tu smo i pre nego što kreneš, i dok traje putovanje
