Na zapadnom rubu Evrope, tamo gde zemlja prestaje, a Atlantik preuzima, leži zemlja koja na najbolji način pokazuje da veličina nema veze sa površinom. Portugalija, prva svetska supersila, zemlja sa najstarijim, nepromenjenim granicama u Evropi. Skoro devet vekova, iste granice, isti narod, isti pogledi prema okeanu. Iz ovih luka isplovili su Vasko de Gama i Magelan i otpočeli eru velikih geografskih otkrića koja su zauvek promenila mape sveta.
Danas, putovanje u Portugaliju je mnogo više od obilaska jedne od najpopularnijih evropskih destinacija. To je susret sa istorijom sazdanom u kaldrmi ulica Lisabona, u azuležosima na fasadama Porta, u rukopisima biblioteke u Koimbri, starijim od većine današnjih država. Dočekaće vas i Braga, rimska prestonica severa i Gimaraeš, grad u kom je sve počelo, bukvalno.
Pridružite nam se jer Portugalija putovanje je koje otkriva neke od najlepših gradova Iberijskog poluostrva i upoznaje sa zemljom koja je ostavila trag na četiri kontinenta, a usput nije izgubila svoj identitet, melos i dušu.
Lisabon, prestonica Portugalije i najsrećniji grad na svetu
Lisabon, prestonica Portugalije i najsrećniji grad na svetu, razoren je do temelja 1755. godine, a potom obnovljen po urbanističkom planu kakav do tada nije bio viđen. Danas leži na sedam brda i ne otkriva se linearno. On se penje, spušta, nestaje iza krivina i ponovo pojavljuje između vidikovaca. Pamti se po pogledima, pastelama i tramvajima što škripe niz strme ulice. Po svetlu, kafanama i fadu što curi niz prozore i tačno zna kad da slomi srce. Po svim onim trenucima sitnih zadovoljstava, zbog kojih shvatate zašto ste baš ovde došli.
Alfama, četvrt koja je preživela sve
Najstariji deo Lisabona, Alfama, četvrt koja je preživela sve i jedina koja je 1755. ostala gotovo netaknuta. Uske vijugave ulice, štrik razapet između prozora, miris bakalara u vazduhu. I fado koji svi jedva čekaju da čuju, iako ni reč ne razumeju, ali duboko u sebi osećaju. Glas koji peva o nekoj davnoj ljubavi i melanholiji koja nema prevod, a svi je prepoznaju. Fado je u Portugaliji odgovor na sve. Na sve odlaske, sva čekanja, sva maglom obavijena pristaništa. Nastao je u Alfami, u kafanama, kasno noću, za ljude koji nisu ni znali da stvaraju ne samo umetnost, već i UNESCO neprocenjivo nasleđe čovečanstva.
Belem, čuva sećanje na početak svega
Petnaestak minuta od centra Lisabona, Belem čuva sećenje na početak svega. Smešten uz obalu reke Težo, odiše istorijom velikih pomorskih otkrića. Sa ovog mesta su polazili brodovi ka nepoznatom svetu, pa zato i ne čudi što je Belem ispunjen monumentalnim spomenicima, širokim trgovima i osećajem nekog prošlog, slavnog vremena. Ovde se nalazi jedno od najvažnijih zdanja u Portugalu, manastir Jerónimos, remek-delo arhitekture, kao i nekadašnja odbrambena kula, impresivna tvrđava Belem. Ali Belem nije samo prošlost u kamenu, to je i miris i ukus kremstih “pastéis de nata” koji se prave po tajnom receptu od 1837. godine i do danas ostali poznati kao jedan od nacionalnih simbola Portugalije.
Sintra, najlepše mesto na svetu
Ako biste u Portugaliji, pa i u Evropi tražili mesto gde se lepota sakrila u šumu i kamen, Sintra bi bila odgovor. Ušuškana na šumovitim brdima istoimene planine, na svega dvadesetak kilometara od Lisabona, Sintra krije najlepše palate koje vekovima privlače kraljeve, pesnike, ali i putnike. I to sa razlogom, jer se na malom prostoru susreću raskošne palate, srednjevekovne tvrđave i bajkoviti pejaži. Pena Palace, stoji na vrhu ponosno kao da slavi sebe, dok se ispod nje prostire šuma u kojoj drveće, paprati iz svakog kolonizovanog kutka sveta, čuvaju tajne portugalskog romantizma. Mavarska tvrđava, još starija, ali tiša, pruža pogled koji menja osećaj veličine. Pred vama pucaju pogledi na Sintru onakvu kako je i Lord Bajron opisao, “Sintra, najlepše mesto na svetu!”.
Cabo da Roca, najzapadnija tačka Evrope
Na krajnjem zapadu kontinentalne Evrope, nalazi se rt koji je vekovima predstavljao granicu poznatog sveta. Dok se divlji Atlantik lomi o visoke litice, na kamenoj ploči stoji natpis Cabo da Roca, najzapadnija tačka Evrope. Bez drame, suvenirnica i turističkih objekata, samo vetar koji odnosi i poslednju misao koju ste poneli sa sobom, more koje počinje gde zemlja odustaje i onaj osećaj da stojite na ivici i da je sledeće tlo Amerika.
Na kamenoj ploči, uklesani su stihovi pesnika Luísa de Camõesa “Ovde se završava zemlja, a more počinje” i shvate da je malo mesta koja tako precizno mogu da opišu sama sebe.
Porto, ljubav na prvi pogled na reci Duro
Na severu Portuglaije, dočekaće nas grad poznat i pod nazivom “lisabonska sestra”. Porto, ljubav na prvi pogled na reci Duro, kolevka desertnog vina i najbolje mesto za uživanje u degustaciji ovog svetski poznatog napitka.
Drugi po veličini grad Portugalije, dom je bogate tradicije, kulture i specifičnog pogleda na život. Prava meka za estate, zaljubljenike u dizajn, arhitekturu i knjige! Kao najlepši simbol grada izdvaja se se železnička stanica São Bento, kombinacija istorije i umetnosti, utkana u hiljade plavo-belih azuležosa. Premda manji i intimniji od Lisabona, Porto je grad koji spontano navodi na istraživanje vijugavih ulica, skrivenih trgova i uživanje u spektakularnim zalascima sunca.
Posebno pogodan za to je najživopisniji i najstariji deo grada pos zaštitom UNESCO-a, Riberia, gde uz reku, sunce i čašu Porta, život dobija nekako lepši smisao.
Gimaraeš, mesto gde je rođena Portugalija
U Portugalu postoji grad kojim se ponose svi Portugalci, ali ne samo zato što je proglašen “Evropskom prestonicom kulture” ili “Zelenom prestonicom Evrope” već što je upravo ovde započela priča jedne nacije. Gimaraeš, mesto gde je rođena Portugalija. Na svakom koraku oseća se ponos na bogatu prošlost, ali bez preterane nametljivosti. Istorijsko jezgro Gimaraeša, pod zaštitom UNESCO-a, predstavlja savršen spoj bogatog nasleđa i načina života opuštenih Portugalaca.
Srednjevekovna arhitektura, trgovi puni života, fasade koje uspevaju da odolevaju vremenu, stvaraju atmosferu koja lako ponese.
Srce grada nalazi se na trgu Largo da Oliveira, okruženom kafićima i istorijskim zdanjima, gde se najlepše doživljava taj autentični duh Gimaraeša.
Iznad grada ponosno se uzdiže zamak Gimaraeš, jedan od najvažnijih simbola portugalske istorije. Sa njegovih zidina, pruža se pogled na grad koji je uspeo da sačuva svoju dušu uprkos vekovima koji su ga pregazili.
Braga, religiozna duša Portugalije
Braga, religiozna duša Portugalije, grad koji uzima veru za ozbiljno, ali i proslave, i tu kontradiktornost rešava lako, poštujući i jedno i drugo maksimalno.
Najstariji portugalski grad, sa crkvama na svakom koraku, ne deluje kao mesto koje “teret svojih godina” nosi na leđima, već kao mesto koje iskustvo i veru nosi u grudima i ponosi se njome. Ima čak 35 crkava samo u starom gradu, što dobija ozbiljan smisao kada shvatite da zvona nikada nećete čuti istovremeno.
Bom Jesus do Monte, nije samo najpoznatija crkva na brdu, to je barokno stepenište dugačko kilometar i po, sa fontanama koje simbolizuju pet čula i četrnaest kapelica, koje prikazuju put do raspeća. I sva ta simbolika ispisana je u granitu, na otvorenom, na putu koji hodočasnici penju kolenima kako bi proživeli Hristovo stradanje. Ima nešto neobično i posebno dok posmatrate taj ritual, jer Braga ispod baroknih stepenica, istovremeno ima najmlađe stanovništvo u zemlji, koji ispunjava trgove žagorom i pesmom do kasno u noć.
Koimbra, grad koji je izabrao znanje kao osnovu postojanja
Među najlepšim gradovima Portugalije, posebno visoko se kotira Koimbra. Grad koji je izabrao znanje kao osnovu postojanja. Ovde se nalazi jedan od najstrijih univerziteta u Evropi, osnovan davne 1920. godine i danas nije samo ugledna akademska institucija, već centralna figura oko koje se sve drugo organizovalo.
Zgrade, ulice, ritam života, sve prati logiku studenata koji ovde i dalje dolaze sa istim razlogom kao i oni, pre nekoliko vekova.
Međutim, ima nešto u Koimbri, što ne možete da definišete odmah. To je zvuk, sada već poznat, ali i dalje drugačiji. Fado. Fado u Koimbri je svečanija verzija od onog koji ćete čuti u Lisabonu. Izvodi se samo noću, samo napolju, samo u crnim mantijama, i samo onda kada postoji dovoljno jak povod za lepotu i bol u isto vreme.