Između Baltičkog mora i Moravskih vinograda, reka i trgova na kojim istorija i dalje odjekuje, Češka i Poljska otkrivaju gradove koji su preživeli carstva, ratove i ideologije i danas žive daleko od poznatih turističkih ruta, koje svi znaju napamet. Torun, što miriše na đumbir i medenjake koji se po istom receptu prave vekovima. Kutna Hora sa kosturnicom od 40 000 ljudskih kostiju kao podsetnik da je život prolazan, te ga treba živeti punim plućima. Prkosni Gdanjsk koji je svetu podario solidarnost što je srušila komunizam. Vroclav sa bronzanim patuljcimai crkvenim tornjevima što pružaju poglede do horizonta.
Putovanje kroz Češku i Poljsku, vodiće nas putevima kojima su prolazili trgovci i rudari, studenti iz Olomouca i mornari sa Baltika. Gde dan počinje jakom kafom, nastavlja supom od cvekle i završava uz priče koje postaju sve zanimljivije kako se krigle prazne. Probaćemo čuvene poljske piroge, češki gulaš, sireve iz Moravske i otkriti da najbolje pivo na svetu ne dolazi iz berlinskih pivnica, već one čuvene u Brnu.
Pridružite nam se na putovanju koje spaja Vislu i Vltavu, Poljsku i Češku, gotiku i barok, i doživite Evropu bez mnogo ulepšavanja, onakvu kakva negde još uvek jeste, mnogo lepa, malčice setna, ali uvek gostoljubiva.
Češka, tihi majstor dobrog života
Češka je zemlja dvoraca koji izgledaju kao da su iz bajke, iako su se u njima dešavale stvari daleko od bajkovitih. Danas ti isti dvorci pretvoreni su u muzeje, restorane i poznate hotele, ali Česi nikad nisu zaboravili odakle dolaze. I dok pola sveta misli da je Češka samo “Majka svih gradova” Prag, Brno ima Vilu Tugendhat koja izgleda kao da je došla iz budućnosti, a ne iz 1929. godine. Kutna Hora ima reputaciju nekada najbogatijeg grada koji je kovao novac za čitavo kraljevstvo, a Olomouc, baroknu lepotu i Stub Svetog Trojstva sa liste svetske baštine UNESCO-a. Ovde se dani planiraju oko dobrog ručka, a razgovori vode dugo, za stolom u straim pivnicama, jer Češka, tihi majstor dobrog života, uvek ima vremena za još jednu turu.
Brno, grad muzike UNESCO-a
Brno je drugi najveći grad Češke i prvi u drugoj najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, pivu, odnosno broju pivnica po broju stanovnika. I dok prestonica okuplja turiste oko astronomskog sata, Brno okuplja lokalce i putnike namernike za stolovima čuvenih pivnica i festivalima hrane koji se organizuju više puta u toku godine.
Popnite se do Špilberk tvrđave koja dominira pejzažem, kao nekadašnji zatvor za političke protivnike Hazburgovaca, danas muzej koji svedoči o životu onih koji su imali hrabrosti da misle drugačije. Posetite i Vilu Tugendhat, sagrađenu 1929. godine kao remek delo moderne arhitekture koja je svoje mesto našla i na listi svetske baštine UNESCO-a. Uživajte na Zelenom trgu, mestu susreta turista i nasmejanih prodavaca i ne propustite da se počastite pravim češkim pivom na svojevrsnoj berzi, gde cena piva zavisi od potražnje.
Kutna Hora, grad srebra i kostiju
Kutna Hora je grad koji je nekada bio bogatiji i od Praga. Rudnici srebra, gde se kovao novac za celu kraljevinu, doneli su mu status, drugog najvažnijeg grada Češke. A onda je srebro nestalo, a Kutna Hora pala u zaborav. Sve dok 1870. godine, František Rint nije dobio zadatak da uredi kosti koje su vekovima skladištene u podrumu crkve. Tako je nastalo jedno od najneobičnijih mesta na svetu, kosturnica Sedlec Ossuary, u kojoj 40 000 ljudkih kostiju, čine umetnička dela – lustere, zvona i oltare. Definitivno nećete ostati ravnodušni ni kad posetite katedralu Svete Barbare koja se gradila tri veka i na kraju, naravno, postala deo svetske baštine UNESCO-a. Pored toga što je simbol moći koju je Kutna Hora nekad imala, smatra se i jednom od najlepših gotičkih građevina u Češkoj. Što zbog same arhitekture, što zbog oslikanih fresaka i prozora, scenama koje prikazuju život rudara, kao podsetinik da je ovaj grad izgrađen na leđima ljudi, koji su retko kad videli svetlost dana.
Olomouc, tiha alternativa Pragu
U Moravskoj, dovoljno blizu Praga da ga porede, ali istovremeno dovoljno tih i svoj da to poređenje nema smisla, leži grad koji masovni turizam još nije otkrio do kraja, Olomouc. Premda nema razmare onih u velikim prestonicama, glavni trg je središte svega. Gradska kuća iz 15. veka sa astronomskim satom koji pokazuje faze meseca, položaj sunca i dan godini. Iako stariji od praškog, svakog dana u podne, sat se oglašava pokrećući figure koje igraju malu pozorišnu ptedstavu za radoznale lokalce i turiste. Stub Svetog Trojstva je ono zbog čega se Olomouc pamti i na fotografijama. Visok 35 metara, prepun detalja, podignut je posle epidemije kuge u 18. veku, kao zahvalnost gradu što je preživeo. UNESCO ga smatra najvećom baroknom skulpturom Centralne Evrope, sa osamnaest svetaca ukrašene, isklesane do savršenstva.
Iako ih ima sasvim dovoljno, ovo nije grad za koji će vam trebati spisak znamenitosti i veliki plan. Olomouc traži samo šansu i da mu date malo vremena, baš kao i slavni Mocart, koji je ovde kao dečak svirao pred ozbiljnim ljudima, ne sluteći da će ga čitav svet pamtiti vekovima.
Poljska, zemlja koja nije pristala da nestane
Dok Visla teče kroz gradove i ravnice, Baltik zapljuskuje plaže gde se jantar skupljao vekovima, Poljska pamti šta znači biti brisan sa mape i zato čuva sve što je njeno. I jezik, i veru, i tradiciju, kao da neko pokušava da joj oduzme, opet. Dok su carstva padala, granice se pomerale, a ideologije smenjivale, Poljaci su nastavili da se mole na svom jeziku, jedu piroge i veruju u to da će Poljska opet biti njihova. I bila je. Iznova.
Varšava se obnavlja brzinom koja impresionira, Krakov se “bori” sa turistima, ali intimnije ćete upoznati Poljsku u gradovima gde turizam nije industrija, već posledica lepote koju niko nije mogao da sakrije. U Gdanjsku, među raznobojnim kućama što su nekada skladištile jantar sa Baltika, a danas pričaju o gradu koji je bio srušen, pa ponovo rođen. U Torunu, gde srednjevekovne ulice, pamte korake Nikole Kopernika, čoveka koji je promenio razumevanje kosmosa. U Vroclavu, gde svaka fasada pripada drugoj epohi, jer je grad bio češki, austrijski, nemački, poljski, pa sad pripada svima i nikome.
Gdanjsk, luka koja je pokrenula revoluciju
Bombardovan do temelja, obnovljen kao da nikada nije bio rušen, kamen po kamen, boja po boja, po ljubavi, po sećanju, rukama ljudi koji koji su znali da grad bez prošlosti nema budućnosti. Poznat po Brodogradilištu, prvobitnoj fabrici, a kasnije podsetniku na vremena kada je štrajk jednog čoveka prerastao u pokret solidarnosti koji je srušio komunizam u celoj Istočnoj Evropi. Tri krsta, visoka 42 metra, spomenik poginulim radnicima danas podseća na to da sloboda nikada ne dolazi besplatno. Međutim, Gdanjsk nije samo luka koja je pokrenula revoluciju, bila je i deo Hanzeatske lige, saveza trgovaca koji su vladali Baltikom i u šarenim kućama čuvali jantare, začine i zlato. Danas u tim kućama, pretvorenim u restorane, možete probati vrhunske poljske specijalitete od punjenih piroga, supe od cvekle što greje dušu i kisele Žurek, što dokazuje da Poljaci znaju da fermentišu sve, a ne samo kupus.
Torun, grad medenjaka i Kopernika
Za razliku od Gdanjska, Torun je grad koji nikada nije bio bombardovan. Stari grad Toruna iako deo Svetske baštine UNESCO-a nije samo turistička atrakcija. To je i dalje mesto na kom se svakodnevni život odvija unutar zidina, starih 800 vekova. Gradska kuća u gotičkom stilu dominira trgom, dok sa njenih 40 metara pucaju pogledi na crvene krovove i grad u kom je rođen čovek koji je pomerio centar univerzuma, Nikola Kopernik. Kuća u kojoj je odrastao, danas je pretvorena u muzej. Da se Zemlja okreće oko Sunca, ovde je shvatio, objavio teoriju, promenio nauku i umro, pre no je crkva stigla da ga proglasi jeretikom. Nemojte otići iz Turina dok ne probate kultni lokalni specijalitet, medenjak od đumbira, koji se po istom receptu pravi godinama i kao običaj prenosi generacijama.
Vroclav, grad patuljaka koji je pripadao svima
Na reci Odri, sa dvanaest ostrva, ispresecan brojnim kanalima i više od sto mostova, leži jedan od najlepših gradova Evrope, Vroclav. Grad koji je pripado svima, i Poljsko, i Češkoj, i Austriji, i Nemačkoj, i na kraju opet Poljskoj. Svaka zemlja ostavila je trag, svaki narod dodao je nešto svoje, što za posledicu ima da je Vroclav grad koji ne liči ni na jedan drugi. Poznat po šarenim kućama što obrubljju glavni gradski trg i po patuljcima od bronze na koje možete naići po čitavom gradu. Krasnale nisu nastale kao umetnički pokret, već kao politička satira. Simbol pokreta grupe koja se 80tih godina, performansima, borila protiv komunizma. Danas, njih gotovo četiri stotine, svaki autentičan sa svojim izgledom i pričom, stoje sakriveni po ulicama grada, kao da čekaju turiste da ih pronađu.
