Vodimo vas na putovanje u najređe naseljenu zemlju na svetu. Ogromnu, surovu i potpuno svoju. Zemlju koja oduzima dah ne spektaklom, premda ih ovde ima na pretek, nego prostorom i prirodom kao temeljem života. Mongolija, putovanje u zemlju Džingis Kana i nomadskog života pustinje Gobi.
Zovu je i “Zemlja večnog plavog neba” i ima razloga za to. Čak 250 sunčanih dana godišnje, nebo koje počinje gde zemlja staje i prostranstvo koje se ne meri kilometrima, već slobodom. Pejzaži bez zgrada i betona, gde asfalt u jednom trenutku nestane, a put se nastavlja kroz stepu, prašinu i horizont bez kraja.
Upravo iz te stepe, jednom davno, Džingis-kan je ujedinio plemena i stvorio najveće kopneno carstvo u istoriji iz jurte, vetra, pokreta, uz pomoć naroda koji se nije vezivao za zidove. I to se i dalje ovde oseća u načinu na koji Mongolac gleda horizont, u tome kako jurta, sklupčana usred ničega, deluje savršeno na svom mestu. Nomadski način života nije deo foklora, postoji i dalje i taj kontinuitet nije sentimentalan, on je praktičan, ukorenjen i primetan na svakom koraku.
Krenućemo iz Ulan Batora, prestonice koja spaja budističke manastire i modernu Aziju u jedno neočekivano, živo lice. Putovati do krečnjačkih litica Tsagaan Suvarga koje su nekada bile morsko dno, a zatim ući u Gobi, čuvenu pustinju koja krije fosilna jaja dinosaurusa, led usred leta i peščane dine koje pevaju kad vetar duva. Noći ćemo provoditi u jurta kampovima usred pustinje, pod nebom kakvo u Evropi nije moguće videti. Za kraj nas čeka Karakorum koji je jednom bio prestonica sveta i Hustai nacionalni park gde divlji konji žive onako kako su živeli pre nego što ih je čovek ikada pripitomio. Pridružite nam se i upoznajte zemlju slobode kakva se retko gde oseća!
Ulan Bator, sva lica zemlje nomada
Haotičan i živ, na potpuno neočekivan način, Ulan Bator nas upoznaje sa zemljom koja ne može da se uklopi ni u jedan poznati obrazac.
Spoj modernosti, sovjetskog nasleđa i nomadskog načina života, prestonica Mongolije je preplet istorijskih slojeva. Na jednoj strani grada nalaze se staklene poslovne zgrade, moderni tržni centri i restorani, dok već nekoliko ulica dalje sovjetski blokovi i četvrti prepune tradicionalnih jurti. Upravo taj sudar različitih svetova daje Ulan Batoru autentičnost koju je teško porediti sa bilo kojim drugim gradom u Aziji.
Šetnju kroz glavni grad Mongolije, počećemo na trgu Sukhbaatar, glavnom gradskom trgu gde se najbolje vidi koliko je Mongolija poslednjih decenija prošla kroz velike promene. Iako je ime dobio po revolucionarnom nacionalnom heroju, najpoznatiji je po monumentalnoj figuri Džingis-kana ispred parlamenta.
Sedi na prestolu, okrenut ka jugu, ka stepi odakle je sve krenulo. Na trgu oko njega, državne institucije, ispred tih institucija, svakodnevnica, a malo dalje, vera koja je preživela. Manastir Gandan koji je preživeo revoluciju, sovjetski pritisak, pokušaje gušenja budizma i uspeo da ostane najvažniji verski objekat u zemlji.
Međutim, tek u Nacionalnom muzeju, postaje jasno koliko je zapravo Mongolija imala ogroman uticaj na istoriju sveta. Priča o Džingis-kanu nije predstavljena kao legenda za turiste, već kao deo identiteta jednog naroda i najvećeg carstva u istoriji čovečanstva.
Tsagaan Suvarga, litice koje pamte more
Nakon izlaska iz Ulan Batora počinje vožnja ka jugu, kroz mongolsku stepu, jedan od najprepoznatljivijih pejzaža Mongolije. Naselja postaju sve ređa, gradovi nestaju, a horizont postaje sve širi!
A onda u tom prostranstvu ravnice, iz zemlje izranjaju 60 metera visoke, bele krečnjačke litice, ni nalik nečemu što ste do sada videli. Tsagaan Suvarga, Bela stupa je po verovanju nekada bila dno mora.
Dokaze ne treba tražiti u knjigama, fosili koji se mogu pronaći u podnožju litica, to potvrđuju bez ikakve metafore. Impresivne krečnjačke formacije menjaju boje tokom dana, a pred zalazak sunca, prelaze iz svetlih tonova u intenzivne nijanse narandžaste, crvene i zlatne.
Uživanje u spektakularnim prizorima, završavamo jednako posebnim iskustvom, noćenjem u autentičnom jurta kampu. Samo mi, tišina stepe, zvezde u količini na koju nismo navikli i podsetnik da smo samo kratki gosti na ovoj planeti.
Gobi, pustinja sa više lica
Reč pustinja asocira na beskrajne peščane dine i toplotu, ali Gobi pustinja izgleda potpuno drugačije. Kamene ravnice prelaze u planinske prevoje, zatim u suve doline, pa u ogromne peščane dine. Jedna od najvećih pustinja na svetu ima ekosistem koji iznenađuje na svakom koraku i upravo ta raznolikost čini Gobi, jednim od najfascinantnijih delova Mongolije i sveta uopšte. Što više zalazimo u unutrašnjost, osećaj izolacije postaje jači, a doživljaji nenadmašni. Jer noći usred nje donose jutarnje prizore kakve nijedna hotelska soba na svetu, ne može da ponudi.
Yol Valley, ledena Dolina lešinara usred pustinje
Jedno od najvećih iznenađenja Gobija nalazi se upravo u Yol Valley. Uski kanjon sa stenama koje se uzdižu visoko iznad vas stvara mikroklimu kakva ne postoji nigde u okolini. Dok je ostatak pejzaža suv i prašnjav, unutar kanjona temperatura naglo pada. Visoke stene stvaraju hlad, kroz dolinu protiče voda, a led se na pojedinim mestima zadržava čak i tokom toplijih meseci. Rezultat je ta neverovatna anomalija, led usred pustinje.Yol Valley podseća da Gobi nije jednodimenzionalan, to je ekosistem pun iznenađenja koji nagrađuje sve one koji se usude da ga dožive.
Khongor, peščane dine koje pevaju
Khongor dine, predstavljaju jedan od najprepoznatljivijih pustinjskih pejzaža i mesto na kom se najbolje doživljava veličina jedne od najvećih pustinja na svetu. Iako ogromne, Khongor dine nisu najveće u Aziji, ali su najlepše! Protežu se kilometrima kroz Gobi pustinju, dok vetar neprestano menja njihov oblik, a kada duva jače, pravi zvuk koji Mongoli opisuju kao pevanje. I nije u pitanju metafora, zvuk je prisutan, nizak i stalin, pomalo hipnotičan. Meštani su dinama dali ime Duut Mankhan, Pevajuće dine. Uspon na vrh nije naivan, ali pogled odozgo opravdava svaki napor! Pustinja Gobi pred vama u svim pravcima! Posmatranje zalaska sunca sa vrha dine Khongor, jedan je od onih doživljaja za koji ne postoji dovoljno dobar opis. Čitav pejzaž postaje zlatan, pa bakaran i sve vreme potpuno nestvaran.
Bayanzag, plamteće stene i svet dinosaurusa
Bayanzag je jedno od najpoznatijih mesta u Mongoliji, zahvaljujući velikim paleontološkim otkrićima. Upravo ovde Roy Chapman Andrews pronašao je 1922. prvo fosilno jaje dinosaurusa ikada dokumentovano u nauci, zbog čega lokalitet ima veliki značaj u svetskoj paleontologiji. Hodanje po Bayanzagu znači hodanje po istoriji staroj desetine miliona godina, i to saznanje stvara poseban osećaj kod svakog posetioca. Međutim, pored velikog naučnog značaja, Bayanzag je poznat i po svojim crvenim stenama koje pred zalazak sunca dobijaju intenzivne tonove, zbog kojih mesto nosi naziv “Plamteće stene”.
Karakorum, nekadašnja prestonica mongolskog carstva
U nastavku putovanja, pejzaže Gobi pustinje, zameniće mesto na kom se najviše oseća koliko je Mongolija imala uticaj na svet. Karakorum, nekadašnja prestonica Mongolskog carstva, koje je vladalo od Dunava do Pacifika, u osmom veku, bila je mesto susreta izaslanika, hodočasnika, trgovaca iz Evrope i Azije. Iako od veličine Karakoruma iz tog perioda, danas na prvi pogled nije ostalo mnogo, istorija koju nosi i dalje je ogromna i značajna.
Karakorum muzej daje kontekst koji ruševinama vraća život. Arheološki predmeti pronađeni na ovom prostoru, mape carstva, predmeti sa iskopavanja, rekonstrukcije svakodnevnog života, pružaju dublji uvid o značaju prestonice na vrhuncu moći. Iz muzeja izlazite sa boljim razumevanjem, ali i pogledom na stepu koja ga okružuje, onu istu stepu koja je bila osnova najvećeg kopnenog carstva na svetu.
Hustai nacionalni park, gde se divlji Przewalski konj vratio kući
Hustai nacionalni park, gde se divlji Przewalski konj vratio kući, govori o tome kako izgleda kada ljudi isprave sopastvenu grešku. Przewalski konj, jedina je preostala vrsta divljeg konja koja je opstala do modernog doba. Mongoli ga nazivaju i Takhi, što znači “vredan poštovanja”. Do kraja 20.veka ovi divlji konji svedeni su na populaciju koja ne živi u prirodnom staništu, već u zoološkim vrtovima. Zatim su ih uz pažljivu organizaciju vratili tamo gde pripadaju, u mongolsku stepu, te danas krda Przewalski konja žive onako kako su živeli pre no su ljudi odlučii da ih ukrote i pripitome. Husati nacionalni park je inače bogat raznovrsnom florom i faunom, ali Takhi su zvezde i razlog zašto ljudi dolaze i odlaze sa osećajem da su videli nešto zaista retko i posebno. Nepregledne stepe i netaknuta priroda savršena su završnica našeg neobičnog putovanja koja vraća fokus na ono što je suština Mongolije, prostor, priroda i osećaj slobode.
