Već pri prvom susretu sa pejzažima severne Španije shvatio sam koliko je ovaj deo Evrope poseban. Baskija mi je ostala u sećanju kao jedna od onih regija iz kojih nosim posebne utiske. Zvuk euskare, baskijskog jezika, odmah mi je privukao pažnju, kao i ponos koji stanovnici nose kroz svoju kulturu, običaje i arhitekturu. U ovom delu Španije svaki trg, most i ulica čuvaju tragove vremena koja sežu daleko u prošlost.
Tokom boravka u Baskiji, tri odredišta su mi najviše približila identitet ljudi na ovom prostoru. To su gradovi Bilbao, Gernik i San Sebastijan. Svaki od njih otkrio mi je drugačiju nijansu ovog jedinstvenog prostora. Upoznao sam neverovatnu raznolikost kulture, od urbanog modernizma i muzeja svetskog značaja, preko istorijskih simbola baskijske slobode, pa do priobalnih gradova Biskajskog zaliva. Šetnje kroz ove gradove, njihova arhitektura i mirisi lokalnih jela učinili su da Baskiju doživim istinski i celovito.
Bilbao, uvod u savremenu Baskiju kroz umetnost i arhitekturu
Prva stanica na mom solo putovanju kroz Baskiju, bio je Bilbao, njen najveći grad. Iako danas izgleda kao centar moderne arhitekture, na njegovim ulicama i starim trgovima sve vrvi od istorije. Od osnivanja grada davne 1300. godine, pa sve do kasnog 20. veka, Bilbao je bio snažno industrijsko središte, pun brodogradilišta i fabrika, što se i danas može naslutiti u pojedinim delovima grada. Sve se promenilo nakon 1980-ih, kada je započela era masovnog turizma koja ga je pretvorila u jedan od najdinamičnijih gradova Evrope.
Gugenhajm, simbol modernog preporoda baskijske prestonice
Delo arhitekte Franka Gerija, Gugenhajm, muzej savremene umetnosti, prva je velika kulturna znamenitost koju sam posetio u Bilbau. Njegove titanijumske ploče presijavaju se na suncu i dan danas nestvarno odavajući utisak kao da se čitava konstrukcija talasa zajedno sa rekom Nervion. Gugenhajm, otvoren 1997. godine, već u prvim godinama privulačio je više od milion posetilaca godišnje i postao model po kojem se kasnije planirao urbani razvoj mnogih gradova u svetu — čuveni „Bilbao efekat“.
Casco Viejo, srednjovekovno srce Bilbaa koje još uvek živi
Ipak, ono što me je posebno oduševilo jeste kako Bilbao uspeva da sačuva svoju staru dušu. Casco Viejo, stari grad, nastao u 14. veku bio je moje pravo putovanje u prošlost Baskije. Najuzbudljivije je bilo lutanje kroz Siete Calles, sedam uskih ulica koje su predstavljale jezgro srednjovekovnog Bilbaa. Tamo se nalazi Katedrala Svetog Jakova (Catedral de Santiago), čiji najstariji gotski delovi datiraju iz 15. veka. Njena hladna kamena struktura i visoki lukovi stvaraju posebnu atmosferu, naročito u unutrašnjosti, gde se tišina lako pretvara u poštovanje prema vekovnoj istoriji tamošnjih naroda.
Plaza Nueva, istorijski trg na kojem se najbolje oseća duh Bilbaa
Dan u Bilbau završio sam na Plaza Nueva, trgu iz 1829. godine, okruženom arkadama i kafićima. Tu sam probao tradicionalne pinčose, male zalogaje savršenog ukusa, koji su danas simbol baskijske gastronomije. Atmosfera na trgu, mirisi i glasovi ljudi sa svih strana, učinili su da se osećam kao deo grada, makar na jedan dan.
Gernika, istorijski centar baskijske slobode i bolna uspomena Evrope
Poseta Gerniki bila je jedan od najemotivnijih trenutaka mog putovanja kroz Baskiju. Grad se nalazi nešto više od 30 kilometara istočno od Bilbaa. Dok sam prilazio ovom mirnom mestu, znao sam da ulazim u prostor koji u kolektivnoj svesti Baskijaca ima ogromnu simboliku i koji će definitivno biti zabeležen u mojim sećanjima i putopisima.
Hrast slobode i osećaj ponosa Baskijaca
Još u 14. veku Gernika je bila sedište baskijskog političkog života, a stari hrast iz Gernike Gernikako Arbola, predstavlja mesto na kome su se vekovima polagale zakletve o slobodi i pravima baskijskog naroda. Činili su to i španski kraljevi kao potvrdu poštovanja baskijskih zakona. Stajavši pored hrasta imao sam osećaj da stojim pored živog istorijskog spomenika. Staro stablo poticalo je iz 14. veka, ali je tokom istorije više puta obnavljano, pa je današnji hrast, koji stoji na istom mestu, zasađen 2015. godine kao potomak prethodnih hrastova.
U srcu baskijske autonomije, Casa de Juntas
Kuća skupštine (Casa de Juntas) je zdanje iz 19. veka u kome se i danas donose ključne institucionalne odluke Baskije. Enterijer je prepun simbola i istorijskih detalja koji prikazuju razvoj baskijske autonomije, od srednjovekovnih zakona do savremenih političkih struktura. Dok sam obilazio salu u kojoj se održavaju skupštinska zasedanja, vodiči su isticali koliko je tradicija samouprave duboko ukorenjena u baskijskom društvu.
Grad koji pamti tragediju
Gernika, međutim, nosi i svoju tužnu stranu istorije. Jednu od najtužnijih u čitavoj Španiji. Grad je 26. aprila 1937. godine bombardovala nemačka Legija Kondor jer je Gernika bila jedan od centara republikanskog otpora tokom Španskog građanskog rata. To je jedan od najrazornijih napada na civilno stanovništvo u 20. veku i događaj koji je inspirisao Pabla Pikasa da naslika svoje monumentalno delo „Guernica“. Iako se original nalazi u Madridu, kopije i interpretacije ove slike u gradu snažno podsećaju na razmere tadašnjeg stradanja.
San Sebastijan, aristokratski biser baskijske obale
Odlazak u San Sebastijan bio je potpuno drugačije iskustvo. Grad me je dočekao elegancijom kakvu nisam očekivao. Šetnja obalom Playa de La Concha, jedne od najlepših urbanih plaža na svetu, polukružna uvala, zlatni pesak i pogled na brdo Urgull stvaraju prizor koji izgleda kao da je osmišljen za razglednicu.
Parte Vieja, srce San Sebastijana koje miriše na more
San Sebastijan je već u 19. veku postao omiljeno letovalište španske aristokratije, posebno tokom vladavine kraljice Marije Kristine. Mnogi detalji iz tog perioda žive i danas, fasade u francuskom stilu, široke avenije i prefinjena atmosfera koja se oseća na svakom koraku. Posebno mi je ostao u sećanju stari deo grada, Parte Vieja, sa uskim ulicama koje mirišu na more i tradicionalnu baskijsku kuhinju. Tu sam obišao i crkvu iz 16. veka, nekadašnje trgovačke palate i pijace na otvorenom koje su vekovima bile središta društvenog života grada.
Tvrđava i crkve San Sebastijana, šetnja kroz vreme
San Sebastián čuva bogatu istoriju kroz svoje zidine, tvrđave i stare gradske četvrti. Na vrhu brda Monte Urgull danas kao istorijski spomenik stoji Castillo de la Mota, srednjovekovno vojno uporište iz 12. veka, sa kog se branio ceo zaliv. Šetajući njegovim bedemima, video sam ostatke fortifikacija, topove i kapije koje svedoče o viševekovnim ratovima i opsadama koje je grad preživeo.
Obišao sam i crkvu Svetog Viktora (Iglesia de San Vicente) iz 16. i baziliku Santa Maria del Coro iz 18. veka, baroknog stila, sa prelepim oltarom i bogatom istorijom.
Zašto se želim bar još jednom vratiti u Baskiju?
Posle svih utisaka, shvatio sam da je svaki deo Baskije ostavio potpuno drugačiji trag u meni. Bilbao mi je pokazao kako se tradicija može pretvoriti u moderan identitet, Gernika me je podsetila koliko je važno čuvati istoriju i zajedništvo, dok me je San Sebastijan osvojio elegancijom i morem kakvo je možda na Azurnoj obali i na još svega par mesta u Evropi.
Baskija ima neku posebnu energiju, koja se oseća u svakom gradskom kutku i u susretu sa ljudima. Dok sam odlazio najveće znamenitosti, imao sam osećaj da sam tek zagrebao površinu priče koja je mnogo dublja nego što jedna poseta može da obuhvati.
Ako vam se, dok ste čitali ove redove, javila želja da Baskiju doživite izbliza, postoji organizovana tura koja prati upravo mesta o kojima sam u ovom putopisu pisao – Bilbao, Gernika, San i Sebastijan. TripTop vam omogućava da Baskiju doživite onako kako ona, kao domaćin, i vi, kao radoznali gost, zaista i zaslužujete. Celovito, sadržajno i autentično!
Bojan Đurđević
